Kako kuka kukavica? - Kukavica kuka: "Kuku, Stevan, Stevan, zaklan, zašto, za ključ". - A evo zašto: U cara Lazara bio je - kažu - sluga Stevan, kome je car poverio svoju haznu. Sestra Stevanova ukrade ključ od brata i pokrade carsku haznu. Car Stevana poseče, a Bog za ovo pretvori mu sestru u kukavicu i prokune je da navek kuka za bratom.

   Eto tako sam čuo na mnogo mesta u Temniću da tumače kukanje kukavičino, kao i njen postanak.

   Kada duva vihor pa okreće lišće, slamke i drugo u kovitlac, onda narod kaže da se to ale biju, i veruje, da će onaj na koga naiđe, ili koji se u sredini istog desi kad ovaj počne da duva, - bolovati preko cele godine od groznice (ili drugih bolesti). Za to govori, kad vidi vihor: "Trmka ti na glavi, mečka ti na putu". Tako nekoliko puta.

   Vradžbine. - I. Vradžbine o Božiću. - 1. Kad voćka ne rodi, domaćica o Božiću, kad umesi česnicu onakim testavnim rukama zatrese voćku; zatim opere ruke, i tom vodom ju zalije. Onda će voćka roditi.

   2. O Božiću slama sa stola metne se u gnezda kokošija, i onda će kokoške bolje nositi jaja.

   3. Kad se varice kuvaju, domaćica ostavi malo od njih, te o Božiću odnese živini, a čašom vina, koju je sa sobom donela, nazdravi: "Hristos se rodi, petle, koliko u selu odžaka toliko u mene kvočaka."

   4. Kad se zakolje kokoška na Božić, noge se ne kuhaju, nego se bace, da ne čeprkaju ostale kokoške.

   5. Na jutrenju o Božiću ne sme niko nositi mrve od jela badnje večere, jer će ga pred crkvom dočekati veštice i odvijati.

   6. O Božiću ne treba ići na tavan sva tri dana, ne treba otvarati skrinje, da ne bi gosti dolazili često.

   7. Gazdarica u veče Božića posipa žito svud okolo kuće pored zida, da joj nečistota ne dosađuje.

 

   II. Vradžbine u druge važnije dane. - O Vasilijevu dne umesi domaćica deci po jednu pogaču, koja se zove vasiljica. Take pogače izbode ona s tri trske, koje su u snopić vezane crvenim koncem ili crvenom trakom. Kad ispeku pogače, od svake se izvadi ono ubodeno od trske, te se metne u čašu s vinom i nazdravi se kokoškama ovako: "Hristos se rodi, petle, koliko u selu odzžaka, toliko u mene kvočaka," - pa se baci drobljenje kokoškama, a vino domaćica ispije.

   2. Krastavce ne treba sejati u petak, jer će biti gorki.

   3. Kad ukradu štogod iz kuće, onda reduša u vtornik neka umesi hleb, pa kad se ispeče, neka svaki hleb okrene natraške i tako neka prenoće, onda će morati kradljivac sam doći, da se kaže.

   4. Na bele poklade domaćica rano u jutru izruči slamnjaču na ulicu i zapali je, da ne bude više buva.

 

   III. Vradžbine o živini. - 1. Kad kukurekne petao na pragu doći će gosti. Domaćica tad vikne: "Jesu l' mili, petle, (misleći na goste, što će doći)?" Ako sad opet kukurekne, doći će mili gosti. - Neka će domaćica tek reći (posle prvog kukurekanja petlova): "Još jedanput, petle, ne bi l' došao (n. pr.) moj brat"! Ako kukurekne nanovo, doći će joj brat.

   2. Kad stanarica nasađuje kvočku, govori jajima: "sve ćuće nijedno muće"!

   3. Nemoj nasađivati kokošku u petak, jer će pilići biti svi petlovi.

   4. Kad se kokoška nasadi na poklade, biće sve vešci i veštice od jaja.

   5. Kad kokoška hoće da kukureče kao petao, stanarica je treba odma zaklati, jer takva kokoška sluti zlo.

   6. Kad koja kokoška ima žute noge stanarica će je zaklati.

 

   IV. Vradžbine o ženidbi. - 1. O Božiću pečenoj ćurci ili gusci odseku glavu, pa kad hoće da žene, zamotaju tu glavu u rubac mali, te njime dirne provodadžinica mater devojačku (ali da ova ne primeti) i kaže: "Nemoj razgađati prijo"! Time će zavesti nju pa će dati kćer.

   2. Kad ide ko da prosi devojku, bace mu mačku na leđa, da se i za nj devojka prilepi.

   3. Kad devojka dođe momkovoj kući, neka odma gleda u ikonu, da i oni nju glede, kao u ikonu.

   4. Kad đuvegija prosi devojku, on u sobi njenoj traži sošicu, pa onda oko nje oplete noge, da bi roditelje devojačke spleo, pa da mu dadu devojku.

 

   V. Vradžbine o mrtvacu. - 1. Kad ko umre a ne zatvori oči, umreće još kogod iz te kuće.

   2. Kad mladom čoveku umre žena (ili mladoj ženi muž), onda on (ona) nju (njega) uhvati za palac od noge i kaže: "Ti s mesta a druga (drugi) na mesto." (Misleći, da se što pre oženi ili uda).

   3. Kad sahrani mati sina ili kćer, pa ih jako žali, njena svojta, koja hoće da je uteši, metne joj u rakiju žeravicu, da se zagasi. Ona to pije, da joj se žalost "zagasi".

   4. Kad nose samrtnika ulicom, ne valja ga gledati iz sobe kroz prozor.

 

   VI. Druge vradžbine. - 1. Kad koga svrbi nos, kaže se da će se ljutiti.

   2. Kad sija sunce, a kiša pada, kaže se: porodila se veštica.

   3. Kad očepiš mačku, doći će ti gosti.

   4. Kad žena umesi kvasac, ona cvrkne ustima, da bi bolje rastao (kisnuo).

   5. Kad ratar ide da seje prvi lanac žita, veže crvenu traku na prst, da bude žito crveno. Taj dan neće dati nikome ništa iz kuće.

   6. Ko razbije ogledalo, neće biti srećan sedam godina.

   Brojanice ( U Kragujevačkoj Jasenici)

 

   1.

Menci, menci,

na kamenci,

tamo kuju

dvan'est sati.

Anj panj,

mesti panj,

kako želiš

tako veliš,

kapa gruva,

napolje!

 

   2.

Dva,

paći dva,

paći luka,

trepetljika,

klenpec.

 

   3.

Žari,

bari,

žeži,

lezi,

beži.

 

   4.

Tamo dime sakadime

tamo su ti vrata

i šarena jajca

i strugača pogača,

i buklija vina.

 

   5.

Jednajla,

dvajla,

trajla,

cipi,

lipi,

tambur,

vuci,

koplje.

Ljudi

rak.

   Poređenja. - 1. Gluv ko top (vrlo gluv).

   2. Prost ko budak, ili ko vagov, (vrlo prost).

   3. Kanda je ležo na jaje, (tako je žut i slab).

   4. Ala je rumen ko krastavac, (zelen je, nema ni malo rumenila).

   5. Uspija ko turinska badža, (razjapio usta).

   6. Lud ko i lane a lane ko i ove godine, (uvek je lud).

   7. Beo ko ciganska mesečina, (crn).

   8. Pliva ko sikira po zemlji, (ne zna plivati).

   9. Pasuje, ko pesnica na oko, (ne odgovara jedno drugom).

   10. Ala je ovaj galant, ko bugovarski lončar! (kad je razbio sune, nije hteo kupiti džidže).

   11. Buba, ko puto o lotru, (koješta govori).

   12. Jak, ko vranin mozak, (slab).

   13. Strašan, ko žaba.

   Znaci kojima se služe neki nepismeni ljudi. - G. M Ð. Milićević u svojoj knjizi "Život Srba seljaka" na str. 334. opisao je raboše koji nisu ništa drugo do "pomagači pamćenju naših nepismenih seljaka, kad god imaju kakve brojeve da sačuvaju od zaborava."

   Meni je pak namera da u "Karadžiću" iznesem znake još jedne vrste, kojima se naš nepismeni svet u Nišu i okolini služi pri pamćenju brojeva.

   Znake koje ću niže izneti naučio sam od moga dede Cvetana Nikolića, mehandžije u Nišu. On je nepismen i njima se uvek služaše kad god je hteo kakav broj od zaborava da sačuva. On pak naučio je ove brojeve od jednog svog ortaka sa kojim je ortakovao u mehandžiluku u Kutini. U Nišu se još i mnogi drugi nepismeni ljudi istim znacima služe.

   Ti su znaci:

   Stradao k'o đavo. - Za ovu poslovicu vezana je ova priča: Neki čovek zapinjao gvožđa svako veče pred kokošarnikom da bi uhvatio lisicu, a đavo bi mu svako veče dolazio i odapinjao gvožđa. Čovek se reši, da motri na onoga, ko mu odapinje gvožđa; za to se u blizini sakrije. Kad bi oko pola noći, dođoše dva đavola i jedan od njih priđe gvožđima i odape ih, a drugi đavo će mu reći: More, da zna onaj čovek pa da turi kod gvožđa glogovu granu, pa bi se ti uhvatio u gvožđa i čovek bi te umlatio. To je čovek sve čuo i sutra u veče turi kod gvožđa glogovu granu, i te se noći đavo uhvati i u jutru ga čovek umlati. Te tako đavo strada.

   Dva se dobra nikad ne mogu sastati. - Za ovu poslovicu postoji ova priča: Jedan put pođe Bog sa svetim Aranđelom da putuju po svetu, pa tako idući opaze na jednoj njivi da žnje jedna devojka, pa pođu dalje i ugledaju jednog momka gde leži pod kruškom. Oni ga upitaju zašto leži pod kruškom, a on im reče da leži ne bi li mu pala kruška u usta. Onda će reći Bog Sv. Aranđelu: "Evo, ovaj će momak uzeti onu devojku što žnje, za ženu." A sv. Aranđel upita Boga: "Zašto ova lenjština da uzme onaku devojku?" Zato, veli Bog, što će ona da ga hrani. Dva dobra ne treba nikad sastaviti.

   "Bolje popa vezati, nego s njim natezati". - Vrlo se često u običnom govoru čuje ova poslovica. Kad npr. neko polazi na put, pa mu se nešto slučajno od kola prebije, on to vezuje, pa baš i ako nije tako važno, i na pitanje, zašto to radi, odgovara: "bolje popa vezati, nego s njim natezati". Evo, kako se priča da je postala ova poslovica: U jednom selu živeo je nekakav pop Sima, koji se nije baš najbolje pazio i slagao sa svojim parohijanima. Desi se, da se u jednoga seljaka, koji se sa popom nije slagao, nađe muško dete; posle nedelju dana pođe on na kolima i ponese dete da ga pop krsti. S njim je bila babica i još dva seljaka. Kad su bili spram popove kuće ustane onaj čovek i vikne: "Oče Simo! Oče Simo! Našlo mi se muško dete, hajde crkvi da ga krstiš." Pop izađe na ulicu, dođe do kola i kaže da ne može ići. Onaj se čovek naljuti, pozove ga još nekoliko puta, pa kad pop ne htede, on viknu. "Pa i ne moraš, ja idem drugom popu da mi krsti dete!" Ona druga dva seljaka samo su se smešili; dok jedan od njih ne reče drugome: "Znaš šta? Da mi popa silom popnemo u kola, pa ako hoće da iskoči a mi da ga vežemo." Ovaj drugi se osmehnu pa reče: "Pa dobro, možemo; bolje je da mi njega vežemo, nego da s njim natežemo." Tako i učiniše.

   Sveti Trifun, "Sveta zarezotina." (1) - Kad se navršilo 40 dana od Hristova rođenja; pođe mati njegova Marija na molitvu u crkvu. Imala je da pređe preko nekog potoka, te zato je bila zadigla haljinu. Tu je na istom potoku sretne sv. Tirfun. Pošao bio sa kosirom u vinograd da reže. Kad je video Mariju kako gazi, rekne joj: "Ala su ti, Marija, bele noge!" Marija mu ništa ne odgovori, već odoše svak na svoju stranu. - Marija je morala da prođe pored Trifunove kuće. Pred kućom vide Trifunovu ženu, pa joj rekne: "Uzmi voštanu sveću loj i seravu vunu, sve to isprži, te napravi melem, pa nosi u vinograd, jer tvoj Trifun iseče sebi nos. Ti samo sastavi nos dobro, namaži tim melemom, pa će da mu prođe." Trifunova žena je poslušala, napravi melem i odnese u vinograd. Kad vide Trifunu zdrav nos, mnogo se začudi, ali se i Trifun začudi, kad vide melem, pa je upita zašto ga je napravila i donela? A ona mu reče: "Pa Marija mi kaza, da si rezajući presekao nos, pa donesoh ovo, da ti namažem." - "Ala ste budale," reče Trifun. "Pa ja režem ozdo na više i pokaza kosirom, a ne ovako odozgo na niže..." ali čim to pokaza kosirom pored nosa, otfikari sebi nos do polovine, te jedna polovina padne na zemlju. Žena njegova odmah dohvati onu polovinu nosa sa zemlje, sastavi je s korenom, namaže melemom, te posle nekog vremena Trifunu nos zaraste. Tako Marija kazni Trifuna za one reči: "bele noge". Seljaci ništa ne rade na sv. Trifuna, jer se bolje crva. Onda se samo zarezuju vinogradi. Kad izrežu nekoliko gidža, skinu kapu, metnu je na gidžu, izmaknu se podalje i mole Boga, da im se rode toliki i tako crni grozdovi, kao što je njihova kapa.

   Sin stariji od oca. - Nekog putnika uhvati mrak u nekom selu i on potraži konak u nekoj kući. Prime ga na konak. Tu on vide u kući dva čoveka gotovo istih godina, pa ipak mu se učini, da je jedan od njih stariji. Putnik onda reče: "Ne zamerite, što ću da vas pitam! Vi dvojica izgledate da ste jednih godina. Ko je od vas dvojice stariji, a ko mlađi brat?" Nasmeja se onaj mlađi, pa reče: "Ovo je moj sin, a ja sam njegov otac!" Začudi se onaj putnik i reče, da to neveruje. Otkuda može otac da bude mlađi od sina? Tada i ovaj drugi čovek potvrdi, da je tako. Onda putnik reče: "Pa kako je to, da ti ostaneš mlađi od sina?" "E, tako," reče otac. "Kad sam se ja ženio, namerih se na jednu poštenu božju dušu. Štogod ja naredim, ona uradi, a nikad neće da mi povrne reč. Nikad se ne svađa sa mnom, no me poštuje i sluša. A kad ženismo ovog mog sina, namerismo nekog đavola; žena mu je neposlušna, kavgadžika, zla i opaka. On jedno naredi da se uradi a ona: "ne valja tako, no ovako; ti ne znaš ništa; ti si ovakav i onakav." Tako svaki dan svađa: on jednu, ona sto; on je jedanput udari, a ona ga svega izgrebe. A on ljut, pa sve meće na srce. - Tako jedan dan, tako drugi, dok čovek ne ostari, tako, da svaki koji nas ne poznaje, misli da sam ja mlađi, a on stariji brat."

   Šta piće čini. - U nekoj državi se mnogo pilo. Nigde nije bilo treznog čoveka. Dosadi se ovo caru od te zemlje, pa naredi, da se piće iz cele njegove države skupi u njegov podrum, i da se sve dobro zaključa. No one as-pijanice (drevne) ne mogu bez pića, te udese sa carskim vezirima (jer su i ovi bili takvi), da prokopaju zid i da iz podruma izvlače piće. No lako mogu da unutra napune sudove, ali kako će da ih iznesu na polje?! Ali se i tome dosete! Napune tulum vinom metnu ga na nosila i dobro pokriju, te udese, kao da nose nekog mrtvaca. Naprave i krstaču, obuku jednoga u popovske haljine. On počne da peva: svjati Bože! i krene se za njim sprovod. Slučajno prođe tu i car i vidi taj sprovod. Zastane malo i primeti da se u nosilima nešto miče. Odmah mu to padne u oči, te zapovedi da sprovod stane. I on stade. Car naredi da otkriju, te da vidi mrtvaca, i oni, tamo ovamo, nemaju kud, no otkriše, te car vidi - tulum. Pita ih: "šta vam je u tulumu?" a oni mu rekoše: "Vino." "Pa zar nisam naredio, da niko ne sme da pije nikakvo piće?" reče car, pa se naljuti i zapovedi, da sve pobiju, koji su bili na toj pratnji. I jedna se baba tu desila, pa reče: "Čestiti care, ti si zabranio piće, ali si to pogrešio, jer ljudi ne mogu bez pića." "Kako ne mogu, babo?!" "Tako, piće čini da slep progleda, sakat, koji nikad nije s mesta ustao, da prohodi; a najveći siromah da u onaj čas postane bogat." "Ako je to, babo, istina, reče car, svima ću život da oprostim!" pa naredi da mu nađu tri čoveka: jednog od rođenja potpuno slepog; drugog od rođenja sakatog, da ne može s mesta da se makne,a treći da je toliko siromah, da nigde ništa nema. I nađoše mu takve ljude. Onda ih car uvede u dvor i naredi da im zgotove najbolji ručak i da im se da pića, koliko hoće da piju. A car se sakrije u drugu odaju, da sluša i gleda šta će ova trojica da rade. Čim se najedoše, odmah počeše da se ređaju vinom. Kad ih vino dobro ugreja, reče slepac: "Ej more, vi! Zar vi po dvaput pijete, a meni samo po jedanput dajete? Zar mislite, ja to ne vidim!?" Sakati reče: Ako ti ustanem, pa te počnem da gnjavim, ti ćeš videti koji sam ja!" A siromah reče: "Udri ga, bre, ja ću da ga platim!" Car se na ovo nasmeje i dozvoli, da u njegovoj državi sme svaki da pije, koliko god hoće.