-
-
173. Primi, Bože,
dušu!
- Kaže
se i u zbilji i u šali,
da se označi
kakva velika nevolja. Priča
se, kako je nekakav Era odneo u vodenicu zametak
žita da
samelje, pa kako ne nađe
vodeničara,
on zaspe sam i pusti da se melje, radujući
se što
će samleti
bez ujma. Pošto
se sve izmelje i brašno
pokupi, htede Era zaustaviti kamen, da se ne bi
kao ni znalo, da je mleo ko. Ali kako nije bio
vičan oko
vodenice, počne
kamen ustavljati pritiskujući
ga ozgo rukama, kao da ga gnjavi, te mu kamen
izranjavi ruke. To ga još
više poplaši,
misleći da
kamen hoće
navalice da ga okaže,
pa nađe
nekakvo podebelo drvo, te po kamenu, da ga ubije,
ali u tom prebije kamen, te polutke odlete na
jednu i drugu stranu, a u sredini ostane vrteći
se samo gornji kraj vretena s papricom na sebi.
Era pomisli, da je to
đavolja duša,
koja sve to kreće
i čini mu te
neprilike, udari još
nekoliko puta po paprici, ali se ona i dalje
vrti; on se onda reši,
da mu se oneredi na dušu,
pa da što
pre beži kući,
a ona će,
valjada, i sama uginuti. Tako i učini.
Ali mu pri tom paprica zakači
pelengire i počne
zamotavati, a on očajno
uzvikne: "Primi, Bože,
dušu, a
đavoli odneše
telo."
1)
-
-
174. Probira kao bula jagode.
- (vidi onu pod
broj 3.). -
-
175. Prodomeće
(promeće) se
ka' hodža
kroz ponjavu.
- Kad neko nešto
neumešno
radi, a trudi se da radi. - Ima je i u Vukovoj
zbirci, ali sam je pomenuo zbog priče,
koja je vezana za nju i koja je, po svoj prilici,
sastavljena iz dve različite
priče. - Priča
se, kako je bio nekakav vrlo spleten
čovek, te ništa
nije umeo sam preduzeti da radi, već
mu je u svemu žena
prednjačila.
Jednom prilikom žena
mu se kao malo i ljutne, te mu prebaci,
što samo
sedi kod kuće,
kao žene, a
ne ide da se, kao ljudi, prodomeće,
te da što
zaradi. On primi to k srcu, pa kad mu
žena nekud
ode, sedne razmišljati
šta da radi;
u tom ugleda na premeti guber, pa uzviknuv: "A
sad znam!" - brzo skoči,
uzme neko sečivo,
te guber proreže
i stane proskakati kroz onaj prorez, fuk tamo,
fuk ovamo. Kad žena
dođe, stane
na njega vikati, a on joj onako začuđeno
rekne: "Pa ti si mi kazala da se prodomećem."
- "Ako sam ti kazala - veli ona - da se prodomećeš,
nisam ti kazala da prosečeš
guber, pa da se kroza nj provlačiš,
nego da se, kao ljudi, dovijaš,
kako ćeš
kuću izdržavati.
Ljudi rade, jedni ovo, drugi ono, tek svaki po
štogod
zaradi, a ti baš
ništa. Eto,
na primer, mogao bi uzeti pušku,
pa ići u
planinu, te ubiti kakvu zverku i za kožu
uzeti koju paru." - Na to muž
uzme nešto
od oružja,
pa se uputi u planinu i naiđe
na vuka gde leži;
kad on tamo, a ono vuka neko ranije gonio i
obranio, te od toga i lipsao. Tada on vuka odere
i kožu
odnese kući,
pa će
ženi reći:
"Vala, ženo,
sve me koriš,
kako ništa
ne radim, a sad, eto, ubio sam vuka, pa ako Bog
da drugi put ću
i što drugo."
- Žena se učini
kao radosna, ali u sebi posumnja da je to on
uradio, pa naumi da ga iskuša.
U veče izađe
ona pred kuću,
pa se odazove, kao da je neko viče.
A muž je iz
kuće zapita
šta je i ko
je to, te mu ona odgovori: "More, zovu ovamo i
pitaju, ko je danas išao
u planinu i ubio vuka, da ide k njima. Nego
šta da im kažem?"
- Na to će
muž poplašeno
reći: "Kaži
im, da jesam išao,
ali vuka nisam ubio, već
sam ga našao
ubijenoga." -
-
176. Puna punu miluje.
- Kaže
se, da se označi,
kako se bogati među
sobom druže,
vole i zaklanjaju, a na sirotinju i ne gledaju.
-
-
177. Pusto raslo, manito skitalo
(V. S. K. -
staralo) - Kaže
se, da se označi,
kada ne valja dete napuštati,
ili ga ostaviti bez nadzora. -
-
178. Razljutio se kao
ćeramidžija
na kišu.
- Kaže se
ironično
nekome koji se ljuti. -
-
179. Reci mi "vrlja", dok ti nisam (rekao) "drlja".
- Kaže
se kad se podsmene nekome onaj
što je u
stvari gori od onoga kome se podsmene. (V. S. K.
Reci mi dok ti nijesam rekao). -
-
180. Sa psima ti duša!
- Kletva.
-
181. Sačuvaj
me, Bože,
neviđene
bede.
- Dolazi obično
kao deo molitve, ali i inače,
kad hoće da
se kaže kako
nekoga prava okrivljuju, ili mogu okriviti,
obediti. -
-
182. S brda pa u vodu.
- Kad neko nešto
nerazmišljeno
rekne ili učini,
pa ma šta
bilo posle. -
-
183. Svađali
se vrapci oko tuđeg
prosa.
(V. S. K. -
Potukle se zebe). - Kaže
se, kad se neko svađa
oko nečega
tuđega,
što se
upravo ne tiče
ni jednoga ni drugoga. -
-
184. Svaka žena
po čoveku
gospa
(V. S. K. - na svog muža
nalik). - Hoće
da se kaže,
da upravo od čoveka
(muža)
zavisi, kakva će
biti žena. -
-
185. Svaka kuka sebi vuče.
- Hoće
da se kaže,
kako se svako za sebe najpre stara. -
-
186. Svaka ti stopa batinu vuče.
- Kaže se
nekome koji je veliki nemirko i
štetočinja,
te bi ga uz svaki korak valjalo udarati.
-
187. Svaka tica na svom piklju visi.
- To jest,
svaki stoji na svojim nogama. Hoće
da se kaže,
da se svaki o sebi brine i
živi od
onoga što
ima. -
-
188. Svaka tica na svom gnezdu jača.
- Upotrebljava se, da se označi,
kako je svaki u svojoj kući
gospodar. (V. S. K. - pijevac na bunjištu).
-
-
189. Svaka tica od svog kljuna
živi
(V. S.
K. - gine, ali su značenja
sasvim suprotna.) - Hoće
da se označi,
da svaki živi
od svoje zarade. -
-
190. Svaka tica o svom piklju visi
(V. S. K.
- koza za svoj pikalj; svaka utrobica
o svom grkljanu). - (vidi prednje, br. 187.
i 189.). -
-
191. Svaki ti dram batine vredi.
- Kaže
se kakvome rđavome
čeljadetu,
kome bi kao valjalo na svaki dram težine
udariti po batinu; a kaže
se i za životinje,
npr. neposlušna
konja, vola i t. d. -
-
192. Sve se koze najedoše
od troboka ni po boka.
- Kaže se u
šali onome
što ostane
najposle te još
jede, ili koji zadugo jede. -
-
193. S golim g....m u pijane ljude (ne ide
se). -
Kaže se, da
se označi,
kako ne valja nekud ići,
ili što
preduzimati, dok se dobro najpre ne pripremi
što treba
(V. S. K. - grlom u jagode). -
-
194. Sedeći
se ni vrat ne slomi (a nekmoli
što drugo).
- Kad hoće
da se kaže,
da u poslu treba zapeti i potrčati,
ili kad neko hoće
nešto sedeći
da dohvati, pa ne može.
-
-
195. Siroti možeš
na skut stati, ali na sreću
ne. -
i
-
196. Siroti ćeš
na senku stati, ali na sreću
nećeš
moći.
- Kaže
se u oba slučaja,
kao da se označi,
kako sreća (upravo
budućnost)
nečija ne
zavisi od ljudi, nego od Boga. Kad neko jači,
ma u kom pogledu, smeta slabijemu. -
-
197. Spava zečki.
- Kaže se za
onoga koji spava sa poluotvorenim očnim
kapcima (obično
mala deca) i lako se budi (V. S. K. - kao zec).
-
-
198. Stegao kao slepac kokoš
(paru).
- Kaže
se, kad neko nešto
uzme u ruke, pa ne pušta,
a trebalo bi da pusti. -
-
199. Stegao kao udavljenik (utopljenik).
- Kaže
se, kad neko nešto
čvrsto drži
u rukama. -
-
200. Strašljiv
kao koza (zec).
(V. S. K. -
Plašljiv kao
zec). - Kaže
se za nekoga koji se svačega
boji. -
-
201. Suviše
brz i sreću
preskoči.
- Kaže
se u šali,
kao da ne treba biti suviše
vredan, hitar. -
-
202. Tera ćurke.
- Kaže
se, ironično,
za pijana čoveka,
kad ide i povodi se
čas na jednu
čas na drugu stranu, kao da tera
ćurke. -
-
203. Ti si, baba, gluva.
- Kaže
se, u šali,
nekome, koji ne dočuje,
što mu se
rekne (vidi priču
pod br. 2). -
-
204. Udaren mokrom
čarapom (krpom).
- Kaže
se za suludasta čoveka
(ćaknut,
šašav).
-
-
205. Udarila ga
šljivova grana po glavi.
(V. S. K. -
Vinko Lozić).
- Kaže se za
čoveka, koji
se opio od rakije. -
-
206. U kakvo se kolo hvataš
onako i igraj
(V. S. K. - dođeš
- ). - Kad hoće
da se kaže,
da čovek ne
može nešto
raditi mimo svet (društvo).
-
-
207. U-u-u! Al' ujutru mlad Radoje!
- Kaže
se, kao podsmevka, kad se neko uludo nečemu
raduje. - Priča
se, kako je nekakva baba htela da se uda za
nekoga mladića,
a oni, da bi je se oprostili, stave joj uslov da
u mokroj košulji
prenoći
zimnju noć
na kućnom
krovu, pa ako joj ne bude ništa,
onda da je taj momak uzme. Baba pristane. Od
neko doba noći
počne baba
cvokotati i vikati: u-u-u! - Ovi
đavolani,
što su, božem,
došli po nju
kao svatovi, počnu
joj se podsmevati što
drkti, a ona im odgovori: "Sad u-u-u! Al' ujutru
mlad Radoje!" No pred zoru skotrlja se baba s kuće
skocana od mraza.
-
208. Celo leto jedna kruška
(rotkva, cvekla) pa i ona crvljiva.
- Upotrebi se, da
se kaže,
kako se od velikoga truda, ili posle dugoga rada,
dobilo malo, pa i to malo rđavo
(npr. jedno dete, pa i ono ne valja). -
-
209. Crven ka' rak (žar).
- Kaže
se za nekoga, ili nešto
što je mnogo
crveno. -
-
210. Čini
dobro, ne kaj se, čini
zlo, nadaj se.
- vidi: što
ko poseje ono će
mu i nići,
br. 213.). -
-
211. Šio
mi ga Đura.
- Kaže
neko, da označi,
kako se s nekim ne razume, ili ga neko nije
dobro čuo,
pa odgovara nešto
drugo (vidi priču
pod br. 2). -
-
212. Što
ko zadelje, neka teše.
- Svaki
neka radi što
je započeo,
pa otuda, i neka trpi
što ga snađe
usled toga što
je zaslužio.
-
-
213. Što
ko poseje, ono će
mu i nići.
-
Upotrebljava se, da se kaže,
kako se sve plaća
po zasluzi, tj. ako je
čovek učinio
dobro, dobrim će
mu se vratiti, ako li zlo, vratiće
mu se zlim (Čini
dobro ne kaj se; čini
zlo nadaj se, br. 210.). -
-
214. Što
me mrzi, to me mrzi, crven poplet na košulji.
- Kaže
u šali onaj
koji bi kao malo našao
mane nečemu
što dobije (vidi
priču pod br.
18.). -
-
215. Što
mu oči vide,
to mu srce ište.
- Kaže se za
čeljade,
koje bi htelo uzeti sve
što vidi (naročito
za jelo). -
-
216. Što
na um to na drum
(V. S. K. - na
usta). - Kaže
se za onoga koji ne pazi
šta
će reći,
već rekne
što mu na um
dođe. -
-
217. Što
se nije prcalo ne može
se koziti.
- Upotrebi se, da
se kaže,
kako neki posao ne ide te ne ide, ma da se
čovek oko
njega mnogo trudi (v. "Karadžić"
str. 118. br. 43.). -
-
218. Šćućurili
se kao Cigani oko vignja.
- Kaže
se za decu (a i za odrasle, ali ređe),
kad se na zimi iskupe oko vatre. -
-
-
1) Po
narodnome verovanju, pod vodenicom je pravo
stanište
đavola i
svih zlih duhova, koji mogu
čoveku zlo učiniti.
Sećam se, iz
detinjstva, da deca nisu smela podići
pod vodenicu ni danju, a to li po mraku. Ima
dosta priča
u narodu, kako su dolazili
đavoli u
vodenicu u raznim prilikama i u raznim oblicima
- kao svatovi, kao
životinje i t. d. A ni dandanas ne sme
svaki sam zanoćiti
u vodenici, bojeći
se da ne dođu
đavoli,
karakondžule
i t. d. Po katkad se samo neke vodenice oglase
za takve, i onda pomeljari idu u njih samo po nuždi,
a inače idu
u druge u kojima toga nema.
-
-
-
- Karadžić
- List za
srpski narodni život,
običaje i
predanje
- izdaje i uređuje
- Tihomir R.
Ðorđević
- Broj 1.
- U Aleksincu,
januara 1900.
- God. II