K O D   K I C O Š A

 
Vladimir J. Radojević
 
SRPSKE NARODNE POSLOVICE
(IZ KRAGUJEVAČKE OKOLINE)
 
 
   173. Primi, Bože, dušu! - Kaže se i u zbilji i u šali, da se označi kakva velika nevolja. Priča se, kako je nekakav Era odneo u vodenicu zametak žita da samelje, pa kako ne nađe vodeničara, on zaspe sam i pusti da se melje, radujući se što će samleti bez ujma. Pošto se sve izmelje i brašno pokupi, htede Era zaustaviti kamen, da se ne bi kao ni znalo, da je mleo ko. Ali kako nije bio vičan oko vodenice, počne kamen ustavljati pritiskujući ga ozgo rukama, kao da ga gnjavi, te mu kamen izranjavi ruke. To ga još više poplaši, misleći da kamen hoće navalice da ga okaže, pa nađe nekakvo podebelo drvo, te po kamenu, da ga ubije, ali u tom prebije kamen, te polutke odlete na jednu i drugu stranu, a u sredini ostane vrteći se samo gornji kraj vretena s papricom na sebi. Era pomisli, da je to đavolja duša, koja sve to kreće i čini mu te neprilike, udari još nekoliko puta po paprici, ali se ona i dalje vrti; on se onda reši, da mu se oneredi na dušu, pa da što pre beži kući, a ona će, valjada, i sama uginuti. Tako i učini. Ali mu pri tom paprica zakači pelengire i počne zamotavati, a on očajno uzvikne: "Primi, Bože, dušu, a đavoli odneše telo." 1) -
   174. Probira kao bula jagode. - (vidi onu pod broj 3.). -
   175. Prodomeće (promeće) se ka' hodža kroz ponjavu. - Kad neko nešto neumešno radi, a trudi se da radi. - Ima je i u Vukovoj zbirci, ali sam je pomenuo zbog priče, koja je vezana za nju i koja je, po svoj prilici, sastavljena iz dve različite priče. - Priča se, kako je bio nekakav vrlo spleten čovek, te ništa nije umeo sam preduzeti da radi, već mu je u svemu žena prednjačila. Jednom prilikom žena mu se kao malo i ljutne, te mu prebaci, što samo sedi kod kuće, kao žene, a ne ide da se, kao ljudi, prodomeće, te da što zaradi. On primi to k srcu, pa kad mu žena nekud ode, sedne razmišljati šta da radi; u tom ugleda na premeti guber, pa uzviknuv: "A sad znam!" - brzo skoči, uzme neko sečivo, te guber proreže i stane proskakati kroz onaj prorez, fuk tamo, fuk ovamo. Kad žena dođe, stane na njega vikati, a on joj onako začuđeno rekne: "Pa ti si mi kazala da se prodomećem." - "Ako sam ti kazala - veli ona - da se prodomećeš, nisam ti kazala da prosečeš guber, pa da se kroza nj provlačiš, nego da se, kao ljudi, dovijaš, kako ćeš kuću izdržavati. Ljudi rade, jedni ovo, drugi ono, tek svaki po štogod zaradi, a ti baš ništa. Eto, na primer, mogao bi uzeti pušku, pa ići u planinu, te ubiti kakvu zverku i za kožu uzeti koju paru." - Na to muž uzme nešto od oružja, pa se uputi u planinu i naiđe na vuka gde leži; kad on tamo, a ono vuka neko ranije gonio i obranio, te od toga i lipsao. Tada on vuka odere i kožu odnese kući, pa će ženi reći: "Vala, ženo, sve me koriš, kako ništa ne radim, a sad, eto, ubio sam vuka, pa ako Bog da drugi put ću i što drugo." - Žena se učini kao radosna, ali u sebi posumnja da je to on uradio, pa naumi da ga iskuša. U veče izađe ona pred kuću, pa se odazove, kao da je neko viče. A muž je iz kuće zapita šta je i ko je to, te mu ona odgovori: "More, zovu ovamo i pitaju, ko je danas išao u planinu i ubio vuka, da ide k njima. Nego šta da im kažem?" - Na to će muž poplašeno reći: "Kaži im, da jesam išao, ali vuka nisam ubio, već sam ga našao ubijenoga." -
   176. Puna punu miluje. - Kaže se, da se označi, kako se bogati među sobom druže, vole i zaklanjaju, a na sirotinju i ne gledaju. -
   177. Pusto raslo, manito skitalo (V. S. K. - staralo) - Kaže se, da se označi, kada ne valja dete napuštati, ili ga ostaviti bez nadzora. -
   178. Razljutio se kao ćeramidžija na kišu. - Kaže se ironično nekome koji se ljuti. -
   179. Reci mi "vrlja", dok ti nisam (rekao) "drlja". - Kaže se kad se podsmene nekome onaj što je u stvari gori od onoga kome se podsmene. (V. S. K. Reci mi dok ti nijesam rekao). -
   180. Sa psima ti duša! - Kletva.
   181. Sačuvaj me, Bože, neviđene bede. - Dolazi obično kao deo molitve, ali i inače, kad hoće da se kaže kako nekoga prava okrivljuju, ili mogu okriviti, obediti. -
   182. S brda pa u vodu. - Kad neko nešto nerazmišljeno rekne ili učini, pa ma šta bilo posle. -
   183. Svađali se vrapci oko tuđeg prosa. (V. S. K. - Potukle se zebe). - Kaže se, kad se neko svađa oko nečega tuđega, što se upravo ne tiče ni jednoga ni drugoga. -
   184. Svaka žena po čoveku gospa (V. S. K. - na svog muža nalik). - Hoće da se kaže, da upravo od čoveka (muža) zavisi, kakva će biti žena. -
   185. Svaka kuka sebi vuče. - Hoće da se kaže, kako se svako za sebe najpre stara. -
   186. Svaka ti stopa batinu vuče. - Kaže se nekome koji je veliki nemirko i štetočinja, te bi ga uz svaki korak valjalo udarati.
   187. Svaka tica na svom piklju visi. - To jest, svaki stoji na svojim nogama. Hoće da se kaže, da se svaki o sebi brine i živi od onoga što ima. -
   188. Svaka tica na svom gnezdu jača. - Upotrebljava se, da se označi, kako je svaki u svojoj kući gospodar. (V. S. K. - pijevac na bunjištu). -
   189. Svaka tica od svog kljuna živi (V. S. K. - gine, ali su značenja sasvim suprotna.) - Hoće da se označi, da svaki živi od svoje zarade. -
   190. Svaka tica o svom piklju visi (V. S. K. - koza za svoj pikalj; svaka utrobica o svom grkljanu). - (vidi prednje, br. 187. i 189.). -
   191. Svaki ti dram batine vredi. - Kaže se kakvome rđavome čeljadetu, kome bi kao valjalo na svaki dram težine udariti po batinu; a kaže se i za životinje, npr. neposlušna konja, vola i t. d. -
   192. Sve se koze najedoše od troboka ni po boka. - Kaže se u šali onome što ostane najposle te još jede, ili koji zadugo jede. -
   193. S golim g....m u pijane ljude (ne ide se). - Kaže se, da se označi, kako ne valja nekud ići, ili što preduzimati, dok se dobro najpre ne pripremi što treba (V. S. K. - grlom u jagode). -
   194. Sedeći se ni vrat ne slomi (a nekmoli što drugo). - Kad hoće da se kaže, da u poslu treba zapeti i potrčati, ili kad neko hoće nešto sedeći da dohvati, pa ne može. -
   195. Siroti možeš na skut stati, ali na sreću ne. - i
   196. Siroti ćeš na senku stati, ali na sreću nećeš moći. - Kaže se u oba slučaja, kao da se označi, kako sreća (upravo budućnost) nečija ne zavisi od ljudi, nego od Boga. Kad neko jači, ma u kom pogledu, smeta slabijemu. -
   197. Spava zečki. - Kaže se za onoga koji spava sa poluotvorenim očnim kapcima (obično mala deca) i lako se budi (V. S. K. - kao zec). -
   198. Stegao kao slepac kokoš (paru). - Kaže se, kad neko nešto uzme u ruke, pa ne pušta, a trebalo bi da pusti. -
   199. Stegao kao udavljenik (utopljenik). - Kaže se, kad neko nešto čvrsto drži u rukama. -
   200. Strašljiv kao koza (zec). (V. S. K. - Plašljiv kao zec). - Kaže se za nekoga koji se svačega boji. -
   201. Suviše brz i sreću preskoči. - Kaže se u šali, kao da ne treba biti suviše vredan, hitar. -
   202. Tera ćurke. - Kaže se, ironično, za pijana čoveka, kad ide i povodi se čas na jednu čas na drugu stranu, kao da tera ćurke. -
   203. Ti si, baba, gluva. - Kaže se, u šali, nekome, koji ne dočuje, što mu se rekne (vidi priču pod br. 2). -
   204. Udaren mokrom čarapom (krpom). - Kaže se za suludasta čoveka (ćaknut, šašav). -
   205. Udarila ga šljivova grana po glavi. (V. S. K. - Vinko Lozić). - Kaže se za čoveka, koji se opio od rakije. -
   206. U kakvo se kolo hvataš onako i igraj (V. S. K. - dođeš - ). - Kad hoće da se kaže, da čovek ne može nešto raditi mimo svet (društvo). -
   207. U-u-u! Al' ujutru mlad Radoje! - Kaže se, kao podsmevka, kad se neko uludo nečemu raduje. - Priča se, kako je nekakva baba htela da se uda za nekoga mladića, a oni, da bi je se oprostili, stave joj uslov da u mokroj košulji prenoći zimnju noć na kućnom krovu, pa ako joj ne bude ništa, onda da je taj momak uzme. Baba pristane. Od neko doba noći počne baba cvokotati i vikati: u-u-u! - Ovi đavolani, što su, božem, došli po nju kao svatovi, počnu joj se podsmevati što drkti, a ona im odgovori: "Sad u-u-u! Al' ujutru mlad Radoje!" No pred zoru skotrlja se baba s kuće skocana od mraza.
   208. Celo leto jedna kruška (rotkva, cvekla) pa i ona crvljiva. - Upotrebi se, da se kaže, kako se od velikoga truda, ili posle dugoga rada, dobilo malo, pa i to malo rđavo (npr. jedno dete, pa i ono ne valja). -
   209. Crven ka' rak (žar). - Kaže se za nekoga, ili nešto što je mnogo crveno. -
   210. Čini dobro, ne kaj se, čini zlo, nadaj se. - vidi: što ko poseje ono će mu i nići, br. 213.). -
   211. Šio mi ga Đura. - Kaže neko, da označi, kako se s nekim ne razume, ili ga neko nije dobro čuo, pa odgovara nešto drugo (vidi priču pod br. 2). -
   212. Što ko zadelje, neka teše. - Svaki neka radi što je započeo, pa otuda, i neka trpi što ga snađe usled toga što je zaslužio. -
   213. Što ko poseje, ono će mu i nići. - Upotrebljava se, da se kaže, kako se sve plaća po zasluzi, tj. ako je čovek učinio dobro, dobrim će mu se vratiti, ako li zlo, vratiće mu se zlim (Čini dobro ne kaj se; čini zlo nadaj se, br. 210.). -
   214. Što me mrzi, to me mrzi, crven poplet na košulji. - Kaže u šali onaj koji bi kao malo našao mane nečemu što dobije (vidi priču pod br. 18.). -
   215. Što mu oči vide, to mu srce ište. - Kaže se za čeljade, koje bi htelo uzeti sve što vidi (naročito za jelo). -
   216. Što na um to na drum (V. S. K. - na usta). - Kaže se za onoga koji ne pazi šta će reći, već rekne što mu na um dođe. -
   217. Što se nije prcalo ne može se koziti. - Upotrebi se, da se kaže, kako neki posao ne ide te ne ide, ma da se čovek oko njega mnogo trudi (v. "Karadžić" str. 118. br. 43.). -
   218. Šćućurili se kao Cigani oko vignja. - Kaže se za decu (a i za odrasle, ali ređe), kad se na zimi iskupe oko vatre. -
 
   1) Po narodnome verovanju, pod vodenicom je pravo stanište đavola i svih zlih duhova, koji mogu čoveku zlo učiniti. Sećam se, iz detinjstva, da deca nisu smela podići pod vodenicu ni danju, a to li po mraku. Ima dosta priča u narodu, kako su dolazili đavoli u vodenicu u raznim prilikama i u raznim oblicima - kao svatovi, kao životinje i t. d. A ni dandanas ne sme svaki sam zanoćiti u vodenici, bojeći se da ne dođu đavoli, karakondžule i t. d. Po katkad se samo neke vodenice oglase za takve, i onda pomeljari idu u njih samo po nuždi, a inače idu u druge u kojima toga nema.
 
 
 
Karadžić
List za srpski narodni život, običaje i predanje
izdaje i uređuje
Tihomir R. Ðorđević
Broj 1.
U Aleksincu, januara 1900.
God. II
 
Nazad
 

Copyright © 2005-2013 kodkicoša.com