K O D   K I C O A

 
Vladimir J. Radojević
 
SRPSKE NARODNE POSLOVICE
(IZ KRAGUJEVAČKE OKOLINE)
 
 
   173. Primi, Boe, duu! - Kae se i u zbilji i u ali, da se označi kakva velika nevolja. Priča se, kako je nekakav Era odneo u vodenicu zametak ita da samelje, pa kako ne nađe vodeničara, on zaspe sam i pusti da se melje, radujući se to će samleti bez ujma. Poto se sve izmelje i brano pokupi, htede Era zaustaviti kamen, da se ne bi kao ni znalo, da je mleo ko. Ali kako nije bio vičan oko vodenice, počne kamen ustavljati pritiskujući ga ozgo rukama, kao da ga gnjavi, te mu kamen izranjavi ruke. To ga jo vie poplai, misleći da kamen hoće navalice da ga okae, pa nađe nekakvo podebelo drvo, te po kamenu, da ga ubije, ali u tom prebije kamen, te polutke odlete na jednu i drugu stranu, a u sredini ostane vrteći se samo gornji kraj vretena s papricom na sebi. Era pomisli, da je to đavolja dua, koja sve to kreće i čini mu te neprilike, udari jo nekoliko puta po paprici, ali se ona i dalje vrti; on se onda rei, da mu se oneredi na duu, pa da to pre bei kući, a ona će, valjada, i sama uginuti. Tako i učini. Ali mu pri tom paprica zakači pelengire i počne zamotavati, a on očajno uzvikne: "Primi, Boe, duu, a đavoli odnee telo." 1) -
   174. Probira kao bula jagode. - (vidi onu pod broj 3.). -
   175. Prodomeće (promeće) se ka' hoda kroz ponjavu. - Kad neko neto neumeno radi, a trudi se da radi. - Ima je i u Vukovoj zbirci, ali sam je pomenuo zbog priče, koja je vezana za nju i koja je, po svoj prilici, sastavljena iz dve različite priče. - Priča se, kako je bio nekakav vrlo spleten čovek, te nita nije umeo sam preduzeti da radi, već mu je u svemu ena prednjačila. Jednom prilikom ena mu se kao malo i ljutne, te mu prebaci, to samo sedi kod kuće, kao ene, a ne ide da se, kao ljudi, prodomeće, te da to zaradi. On primi to k srcu, pa kad mu ena nekud ode, sedne razmiljati ta da radi; u tom ugleda na premeti guber, pa uzviknuv: "A sad znam!" - brzo skoči, uzme neko sečivo, te guber proree i stane proskakati kroz onaj prorez, fuk tamo, fuk ovamo. Kad ena dođe, stane na njega vikati, a on joj onako začuđeno rekne: "Pa ti si mi kazala da se prodomećem." - "Ako sam ti kazala - veli ona - da se prodomeće, nisam ti kazala da proseče guber, pa da se kroza nj provlači, nego da se, kao ljudi, dovija, kako će kuću izdravati. Ljudi rade, jedni ovo, drugi ono, tek svaki po togod zaradi, a ti ba nita. Eto, na primer, mogao bi uzeti puku, pa ići u planinu, te ubiti kakvu zverku i za kou uzeti koju paru." - Na to mu uzme neto od oruja, pa se uputi u planinu i naiđe na vuka gde lei; kad on tamo, a ono vuka neko ranije gonio i obranio, te od toga i lipsao. Tada on vuka odere i kou odnese kući, pa će eni reći: "Vala, eno, sve me kori, kako nita ne radim, a sad, eto, ubio sam vuka, pa ako Bog da drugi put ću i to drugo." - ena se učini kao radosna, ali u sebi posumnja da je to on uradio, pa naumi da ga iskua. U veče izađe ona pred kuću, pa se odazove, kao da je neko viče. A mu je iz kuće zapita ta je i ko je to, te mu ona odgovori: "More, zovu ovamo i pitaju, ko je danas iao u planinu i ubio vuka, da ide k njima. Nego ta da im kaem?" - Na to će mu poplaeno reći: "Kai im, da jesam iao, ali vuka nisam ubio, već sam ga naao ubijenoga." -
   176. Puna punu miluje. - Kae se, da se označi, kako se bogati među sobom drue, vole i zaklanjaju, a na sirotinju i ne gledaju. -
   177. Pusto raslo, manito skitalo (V. S. K. - staralo) - Kae se, da se označi, kada ne valja dete naputati, ili ga ostaviti bez nadzora. -
   178. Razljutio se kao ćeramidija na kiu. - Kae se ironično nekome koji se ljuti. -
   179. Reci mi "vrlja", dok ti nisam (rekao) "drlja". - Kae se kad se podsmene nekome onaj to je u stvari gori od onoga kome se podsmene. (V. S. K. Reci mi dok ti nijesam rekao). -
   180. Sa psima ti dua! - Kletva.
   181. Sačuvaj me, Boe, neviđene bede. - Dolazi obično kao deo molitve, ali i inače, kad hoće da se kae kako nekoga prava okrivljuju, ili mogu okriviti, obediti. -
   182. S brda pa u vodu. - Kad neko neto nerazmiljeno rekne ili učini, pa ma ta bilo posle. -
   183. Svađali se vrapci oko tuđeg prosa. (V. S. K. - Potukle se zebe). - Kae se, kad se neko svađa oko nečega tuđega, to se upravo ne tiče ni jednoga ni drugoga. -
   184. Svaka ena po čoveku gospa (V. S. K. - na svog mua nalik). - Hoće da se kae, da upravo od čoveka (mua) zavisi, kakva će biti ena. -
   185. Svaka kuka sebi vuče. - Hoće da se kae, kako se svako za sebe najpre stara. -
   186. Svaka ti stopa batinu vuče. - Kae se nekome koji je veliki nemirko i tetočinja, te bi ga uz svaki korak valjalo udarati.
   187. Svaka tica na svom piklju visi. - To jest, svaki stoji na svojim nogama. Hoće da se kae, da se svaki o sebi brine i ivi od onoga to ima. -
   188. Svaka tica na svom gnezdu jača. - Upotrebljava se, da se označi, kako je svaki u svojoj kući gospodar. (V. S. K. - pijevac na bunjitu). -
   189. Svaka tica od svog kljuna ivi (V. S. K. - gine, ali su značenja sasvim suprotna.) - Hoće da se označi, da svaki ivi od svoje zarade. -
   190. Svaka tica o svom piklju visi (V. S. K. - koza za svoj pikalj; svaka utrobica o svom grkljanu). - (vidi prednje, br. 187. i 189.). -
   191. Svaki ti dram batine vredi. - Kae se kakvome rđavome čeljadetu, kome bi kao valjalo na svaki dram teine udariti po batinu; a kae se i za ivotinje, npr. neposluna konja, vola i t. d. -
   192. Sve se koze najedoe od troboka ni po boka. - Kae se u ali onome to ostane najposle te jo jede, ili koji zadugo jede. -
   193. S golim g....m u pijane ljude (ne ide se). - Kae se, da se označi, kako ne valja nekud ići, ili to preduzimati, dok se dobro najpre ne pripremi to treba (V. S. K. - grlom u jagode). -
   194. Sedeći se ni vrat ne slomi (a nekmoli to drugo). - Kad hoće da se kae, da u poslu treba zapeti i potrčati, ili kad neko hoće neto sedeći da dohvati, pa ne moe. -
   195. Siroti moe na skut stati, ali na sreću ne. - i
   196. Siroti će na senku stati, ali na sreću neće moći. - Kae se u oba slučaja, kao da se označi, kako sreća (upravo budućnost) nečija ne zavisi od ljudi, nego od Boga. Kad neko jači, ma u kom pogledu, smeta slabijemu. -
   197. Spava zečki. - Kae se za onoga koji spava sa poluotvorenim očnim kapcima (obično mala deca) i lako se budi (V. S. K. - kao zec). -
   198. Stegao kao slepac koko (paru). - Kae se, kad neko neto uzme u ruke, pa ne puta, a trebalo bi da pusti. -
   199. Stegao kao udavljenik (utopljenik). - Kae se, kad neko neto čvrsto dri u rukama. -
   200. Straljiv kao koza (zec). (V. S. K. - Plaljiv kao zec). - Kae se za nekoga koji se svačega boji. -
   201. Suvie brz i sreću preskoči. - Kae se u ali, kao da ne treba biti suvie vredan, hitar. -
   202. Tera ćurke. - Kae se, ironično, za pijana čoveka, kad ide i povodi se čas na jednu čas na drugu stranu, kao da tera ćurke. -
   203. Ti si, baba, gluva. - Kae se, u ali, nekome, koji ne dočuje, to mu se rekne (vidi priču pod br. 2). -
   204. Udaren mokrom čarapom (krpom). - Kae se za suludasta čoveka (ćaknut, aav). -
   205. Udarila ga ljivova grana po glavi. (V. S. K. - Vinko Lozić). - Kae se za čoveka, koji se opio od rakije. -
   206. U kakvo se kolo hvata onako i igraj (V. S. K. - dođe - ). - Kad hoće da se kae, da čovek ne moe neto raditi mimo svet (drutvo). -
   207. U-u-u! Al' ujutru mlad Radoje! - Kae se, kao podsmevka, kad se neko uludo nečemu raduje. - Priča se, kako je nekakva baba htela da se uda za nekoga mladića, a oni, da bi je se oprostili, stave joj uslov da u mokroj koulji prenoći zimnju noć na kućnom krovu, pa ako joj ne bude nita, onda da je taj momak uzme. Baba pristane. Od neko doba noći počne baba cvokotati i vikati: u-u-u! - Ovi đavolani, to su, boem, doli po nju kao svatovi, počnu joj se podsmevati to drkti, a ona im odgovori: "Sad u-u-u! Al' ujutru mlad Radoje!" No pred zoru skotrlja se baba s kuće skocana od mraza.
   208. Celo leto jedna kruka (rotkva, cvekla) pa i ona crvljiva. - Upotrebi se, da se kae, kako se od velikoga truda, ili posle dugoga rada, dobilo malo, pa i to malo rđavo (npr. jedno dete, pa i ono ne valja). -
   209. Crven ka' rak (ar). - Kae se za nekoga, ili neto to je mnogo crveno. -
   210. Čini dobro, ne kaj se, čini zlo, nadaj se. - vidi: to ko poseje ono će mu i nići, br. 213.). -
   211. io mi ga Đura. - Kae neko, da označi, kako se s nekim ne razume, ili ga neko nije dobro čuo, pa odgovara neto drugo (vidi priču pod br. 2). -
   212. to ko zadelje, neka tee. - Svaki neka radi to je započeo, pa otuda, i neka trpi to ga snađe usled toga to je zasluio. -
   213. to ko poseje, ono će mu i nići. - Upotrebljava se, da se kae, kako se sve plaća po zasluzi, tj. ako je čovek učinio dobro, dobrim će mu se vratiti, ako li zlo, vratiće mu se zlim (Čini dobro ne kaj se; čini zlo nadaj se, br. 210.). -
   214. to me mrzi, to me mrzi, crven poplet na koulji. - Kae u ali onaj koji bi kao malo naao mane nečemu to dobije (vidi priču pod br. 18.). -
   215. to mu oči vide, to mu srce ite. - Kae se za čeljade, koje bi htelo uzeti sve to vidi (naročito za jelo). -
   216. to na um to na drum (V. S. K. - na usta). - Kae se za onoga koji ne pazi ta će reći, već rekne to mu na um dođe. -
   217. to se nije prcalo ne moe se koziti. - Upotrebi se, da se kae, kako neki posao ne ide te ne ide, ma da se čovek oko njega mnogo trudi (v. "Karadić" str. 118. br. 43.). -
   218. ćućurili se kao Cigani oko vignja. - Kae se za decu (a i za odrasle, ali ređe), kad se na zimi iskupe oko vatre. -
 
   1) Po narodnome verovanju, pod vodenicom je pravo stanite đavola i svih zlih duhova, koji mogu čoveku zlo učiniti. Sećam se, iz detinjstva, da deca nisu smela podići pod vodenicu ni danju, a to li po mraku. Ima dosta priča u narodu, kako su dolazili đavoli u vodenicu u raznim prilikama i u raznim oblicima - kao svatovi, kao ivotinje i t. d. A ni dandanas ne sme svaki sam zanoćiti u vodenici, bojeći se da ne dođu đavoli, karakondule i t. d. Po katkad se samo neke vodenice oglase za takve, i onda pomeljari idu u njih samo po nudi, a inače idu u druge u kojima toga nema.
 
 
 
Karadić
List za srpski narodni ivot, običaje i predanje
izdaje i uređuje
Tihomir R. orđević
Broj 1.
U Aleksincu, januara 1900.
God. II
 
Nazad
 

Copyright 2005-2013 kodkicoa.com