Vino pije Starina Novače
U zelenoj gori Romaniji,
Šnjime pije brate Radivoje,
S Radivojem dijete Gruica,
Sa Gruicom deli Tatomire
I jošt više trideset hajduka.
Kad s' hajduci vina napojiše,
A u vinu ćeif zadobiše,
'Vako reče deli Radivoje:
"Čujes mene, moj brate
Novače!
Hoću tebe, brate, ostaviti,
Jer si, brate, ostario teško,
Pa ne možeš više da četuješ,
Niti hoćeš na drum da idemo,
Da čekamo pomorce trgovce."
To izreče deli Radivoje,
Pa se skoči od zemlje na
noge,
A dovati brešku po srijedi,
za njim skoči trideset
hajduka.
Ode Rade preko gore čarne,
Novak osta pod jelom zelenom
A sa svoja dva nejaka sina.
No da vidiš deli Radivoja!
Kad iziđe drumu na raskršće,
Loša mu je sreća priskočila:
Susrete ga Mehmed Arapine
Sa njegovih trideset delija,
Turčin ćera tri tovara blaga,
Pa kad viđe trideset hajduka,
a on viknu na svoje delije,
Te u vriško sablje povadiše,
U hajduke juriš učiniše,
Ne dasše im puške isturiti,
No trideset glava osjekoše,
Radivoja živa uvatiše,
Vezaše mu ruke naopako,
Vezana ga vode kroz planinu,
A nagone te im popijeva.
Ode pjevat deli Radivoje:
"Bog t' ubio, goro Romanijo!
Ne raniš li u sebe sokola?
Prolećeše jato golubova
I pred njima tica golovrane,
Provedoše bijela labuda
I pronese pod krilima blago."
Tako Rade drumom pop'jevaše,
A začu ga dijete Gruica,
Pa kazuje Starini Novaku:
"O moj babo, Starina Novače,
Neko pjeva drumom širokijem,
A pominje goru Romaniju
I u gori sivoga sokola,
Baš ka' da je čiča Radivoje:
Ja je čiča zadobio blago,
Jali nam je muke dopanuo;
No hajdemo da mu pomognemo."
Pa dovati laka dževerdana,
Pođe pravo drumu u busiju,
A za njime mladi Tatomire,
A za đecom Novak pristajaše,
Kad dođoše drumu širokome,
Novak stade drumu u busiju,
Oko njega dva nejaka sina;
Al' eto ti jeke niz planinu,
Pomoli se trideset delija,
Svaki nosi džidu na ramenu
I na džidi od hajduka glavu,
A pred njima Mehmed Arapine
Radivoja vodi savezana,
I on ćera tri tovara blaga,
Pravo ide drumom niz planinu;
Doke pade u busiju tvrdu,
Al' podviknu Starina Novače
A na svoja dva nejaka sina,
Pa opali laka dževerdana,
Te pogodi Mehmed-Arapina
Posred pasa, ukide ga s
glasa,
Ni zemlja ga živa ne dočeka.
Arap pade u zelenu travu,
A dopade Starina Novače,
Sabljom manu, ots'ječe mu
glavu;
Pa dopade deli Radivoju,
Pres'ječe mu tenef na rukama,
A dade mu sablju Arapovu.
Mili bože, na svemu ti vala!
Kad u Turke juriš učiniše,
Razdvojiše Turke u buljuke,
Pa nagoni jedan na drugoga:
Što propušća deli Radivoje,
Dočekuje mladi Tatomire;
Što uteče mladu Tatomiru,
Dočekuje dijete Gruica;
Što propusti dijete Gruica,
To dočeka Starina Novače.
Isjekoše trideset delija,
Od Turaka šićar pokupiše,
Tri tovara blaga zadobiše,
Pa sjedoše piti rujno vino.
Ali veli Starina Novače:
"O moj brate, deli Radivoje,
Što te pitam, pravo da mi
kažeš:
Al' je bolje trideset
hajduka,
Ali starac Starina Novače?"
Njemu veli deli Radivoje:
"O moj brate, Starina Novače,
Bolje bješe tridest dobrih
druga,
Ali tvoje sreće ne bijaše."
Teško onom svakome junaku
Što ne sluša svoga starijega!
