K O D   K I C O A
Stevan Sremac
1855-1906
 
Biografski podaci
1855. dana 11. novembra. rođen na severu Bačke, u Senti, u krojačkoj porodici Avrama i Katice, rođene orđević. Njegova majka takođe rođena u Senti, bila je sestra čuvenog Jovana orđevica, knjievnika, profesora istorije na Velikoj koli u Beogradu, ministra prosvete, osnivača Srpskog narodnog pozorita u Novom Sadu i jednog od osnivača Narodnog pozorita u Beogradu.
1858. u estoj godini umire mu majka Katarina. Brigu o Stevanu i dva mlada brata preuzima otac Avram.
1864-1868. učio osnovnu kolu u Senti. 1864. god. umire mu otac.
1868. nastavlja gimnazijsko kolovanje u Beogradu pod starateljstvom ujaka Jovana orđevića. Bio je đak Prve beogradske gimnazije. Ujakovo starateljstvo imalo je velikog udela u Sremcevom formiranju.
1874. zavrio gimnazijsko kolovanje na Prvoj beogradskoj gimnaziji i upisao se na istorijsko-filoloski odsek na Velikoj koli u Beogradu.
1874-1878. studirao istorijske nauke na Velikoj koli. Kao student, prijavljuje se kao dobrovoljac i učestvuje u ratu za oslobođenje Jugoistočne Srbije i Nia od Turaka. Ratovao je dve godine - 1876. i 1877. Iz rata se vratio 1878. godine. Juna meseca, iste godine, diplomirao je na istorijsko-filoloskom odseku Velike kole.
1879. do septembra radi kao praktikant u Ministarstvu finansija. Pripada Liberalnoj stranci koja je, inače, u svom sastavu imala seoske gazde, trgovce i bankare, advokate i vie dravne činovnike.
   Međutim, Sremac se spremao za profesora istorije. 25. septembra, iste godine, postavljen za profesora tek otvorene gimnazije. U svojoj Autobiografiji koju je napisao uz prijavu za profesorski ispit 20. avgusta 1889. zapisao je: "... predavao sam ove predmete: krasnopis, crtanje, računicu, nemački, moral, literarne oblike, srpsku gramatiku, srpsku istoriju, optu istoriju i geografiju". Kao profesor nike gimnazije zastupajući ideje liberalizma, nije po volji kolskim vlastima. Učestvuje u osnivanju gradske čitaonice i postaje njen prvi sekretar. Na radnom mestu profesora gimnazije ostao je do 1. avgusta 1881. godine.
1881. dana 1. avgusta premeten je u Pirot iz političkih razloga, kao profesor gimnazije u Pirotu predaje iste predmete do 29. avgusta 1883 godine.
1883. avgusta meseca Ministarstvo prosvete iz Beograda ponovo ga postavlja za profesora nemačkog, literarnih oblika, srpske gramatike, istorije i opte istorije sa geografijom u nikoj gimnaziji.
1887. s gimnazijskim profesorima učestvuje u osnivanju pozorine druine "Sinđelić".
1888. počinje da pie "knjige starostavne" ili poetizovane hronike - legende u kojima dominiraju besede u formi dijaloga, izraene svečanom, uzvienom dikcijom. U tim poetizovanim hronikama Sremac suprotstavlja slavnu prolost "hudoj sadanjosti". Prva hronika takve vrste je Vladimir, kralj dukljanski, tampana u "Bosanskoj vili" pod pseudonimom "Sencanin".
1889. napisao kraću Autobiografiju 20. avgusta uz prijavu za polaganje profesorskog ispita. U nikom listu "Stara Srbija" pokuao da pie satirične radove. Objavio hroniku - legendu Kralj Vojislav Travunjanin.
1890. poloio profesorski ispit nakon 11 godina rada u prosveti.
1892. dana 16. septembra Ministarstvo prosvete premeta Sremca u Beograd. Predaje u Trećoj gimnaziji. Započinje srećno i plodno knjievno razdoblje Stevana Sremca.
1893. započinje rad na satiričnim pripovetkama. Objavljuje sledeće satirične pripovetke, humoristične kozerije: Luminacija na selu, Boićna pečenica i Maksim, jedna tvrdoglava silueta naih dana. Podsmeva se malim činovnicima-gulikoama, dogmatičnim učiteljima, protivnik je ideja Svetozara Markovića i Vase Pelagića. Protivnik je radikala i socijalističkih ideja.
1894. u nastavcima izlazi roman sa epizodičnom strukturom Pop Ćira i pop Spira u "Budućnosti", a iste godine i u "Brankovom kolu" u 34 nastavka. Urednik "Brankovog kola" Pavle Marković Adamov nije krio oduevljenje ovim romanom.
1895. pristupa grupi pisaca koji su okupljeni oko "Srpskog pregleda" čiji je urednik Ljubomir Nedić, daroviti kritičar i najveći protivnik pokreta Svetozara Markovića.
   Ivkova slava je prva pripovetka koja je Sremcu donela ogromnu knjievnu slavu.
1896. u "Brankovom kolu", listu P. M. Adamova, u Sremskim Karlovcima objavljuje roman Karijera praktikanta Vukadina od broja 7, 15/27. II do 19/31. XII u 22 nastavka. Sledeće, 1897. godine objaviće jos dva nastavka i time će roman dobiti prvu časopisnu verziju. Roman će 1903. godine biti objavljen u neto izmenjenoj verziji pod naslovom "Vukadin".
   Iste godine Ivkova slava izvedena na sceni beogradskog pozorita.
1897. objavljuje priču Smrt cara Lazara, potom Kralj Dragutin.
1898. objavljuje jednu od najboljih pripovedaka pod naslovom Ibi-aga u Maloj biblioteci mostarskoj.
1899. objavljuje jo jednu priču u okviru "knjige starostavne" pod naslovom Veliki upan Časlav.
1890. nastavlja sa objavljivanjem priča iz ciklusa "knjige starostavne". Pojavila se mala poetična ilustracija pod naslovom "Rastko".
1891. objavljuje pripovetke iz već navedenog kruga: Veliki upan Vlastimir, Mutimir i braća mu i Veliki upan Zaharija. U "Brankovom kolu" objavljuje čuvenu pripovetku Poslednji Badnji dan u est nastavaka.
1903. zasebno tampa roman Vukadin u Zagrebu, a u Mostaru pripovetku Čiča Jordan. U "Brankovom kolu" iste godine objavljuje pripovetku Kir-Geras u sedam nastavaka. Roman Zona Zamfirova u casopisnoj verziji pojavljuje se u "Srpskom knjievnom glasniku", a kao zasebno izdanje 1907. godine, dakle, godinu dana nakon pičeve smrti.
1904. u "Brankovom kolu" objavljuje 4 pripovetke: Idejal, Dim i dim, Mica i Mikica i Junak dana.
1905. u "Brankovom kolu" objavljuje jo dve pripovetke: Nova godina i Aca Groznica.
1906. takođe u "Brankovom kolu" objavljuje dve poslednje pripovetke za ivota: Nackova enidba i Potarev ispit.
   Izabran za redovnog člana Srpske akademije nauka u Beogradu.
   Iznenadna bolest i kratko bolovanje. Smrt 12. avgusta u Sokobanji. Velikom prijatelju, urednik "Brankovog kola" Pavle Marković Adamov, oduio se toplim nekrologom "ivotopis Sremčev" (BrK, 1906, br. 35/36, str. 1137-1139). I sam teko oboleo, urednik Adamov je napisao i prve dve rečenice teksta "Sremčev pogreb". Tugom i bolom za dragim prijateljem i vrednim saradnikom, tekst "Sremčev pogreb" (BrK, 1906, br. 35/36, str. 1415-1419) dovrio je zamenik urednika lista Milan Budisavljević.
 
 
 
 
 
 
U Čitaonici
 
Romani:
 
Pripovetke:

 

 

Copyright 2005-2013 kodkicoa.com