Boga moli Kraljeviću Marko
Od godine opet do godine:
Da proslavi krsno ime krasno,
Krsno ime, svetog letnog
Đurđa,
Da mu Turci na sveto ne dođu.
A kad Marku sveti Đurađ dođe,
Svu gospodu na sveto zaziva,
U dvoru mu tri sofre bijau:
Prva sofra dvanaest vladika,
Druga sofra gospoda
rišćanska,
Treća sofra ništi i ubogi;
Marko služi vino sveštenikom
I ubavoj gospodi rišćanskoj,
Majka služi nište i uboge,
A Jelica nosi đakonije,
Vaistinu poslao na stražu,
Da mu čuva stražu od Turaka,
Da mu Turci na sveto ne dođu.
Otud idu tri age careve
I za njima triest janjičara,
-
Uglas viču tri age careve
I za njima triest janjičara:
"Kaurine, otvori kapiju,
Da vidimo, ludi kaurine,
Kako Marko krsno ime služi!"
Sluga lepo turski odgovara:
"Man'te me se, Turci
janjičari!
Ja vam ne smem otvoriti
vrata,
Ja se bojim gospodara moga."
Al' to Turci ništa i ne
mare,
Potrgoše triest buzdovana,
Na kapiji oboriše vrata,
Na slugina pleća nabrojiše
Trideset i šest zlatni
buzdovana,
Dobro slugi leđa namekšaše!
Kad junaku bojak dosadio
I junačka pleća utrnula,
Ode Marku u dvore plačući.
Besedi mu Kraljeviću Marko:
"Vaistina, moje čedo drago,
Što je, sine, te suze
prolivaš?
Il' si gladan, il' si žedan,
sine?
Ako s' gladan, eto đakonije;
Ako s' žedan, eto vina ladna:
Nemoj grozne suze prolivati,
Ne skrvi mi moje ime krsno!"
Al' besedi sluga Vaistina:
"Gospodaru, Kraljeviću
Marko,
Nit' sam gladan, pa niti sam
žedan;
Zlo je mene izelo iz leba,
A gore me iz vina polilo
A u tvome dvoru gospodskome:
Ti me posla da ti čuvam
stražu;
Tko bi tebi sačuvao stražu?
Otud idu tri age careve:
"Kaurine, otvori kapiju,
Da vidimo, ludi kaurine,
Kako Marko krsno ime služi!"
Ja im lepo turski odgovaram:
"Man'te me se, Turci
janjičari!
Ja vam ne smem otvoriti
vrata,
Ja se bojim gospodara moga."
No to Turci ništa i ne mare,
Potrgoše triest buzdovana,
Na kapiji oboriše vrata,
I na moja pleća nabrojiše
Tridest i šest zlatni
buzdovana!"
Kad je Marko saslušao reči,
Uze Marko sablju i buzdovan,
Pa se stade sofri zaklinjati:
"Čujete li, sofro i gospodo,
Tako mene ne rodila majka,
Plemenita gospođa kraljica,
Ne mogu vam Prilip nakititi
Ni bosiljikom ni rumenom
ružom,
Već sve redom turskijem
glavama!"
A stade ga zaklinjati majka,
Plemenita gospođa kraljica:
"Nemoj, Marko, moje čedo
drago!"
Majka vadi dojke iz nedara:
"Ne ubila t' rana materina,
Nemoj danas krvi učiniti,
Danas ti je krsno ime krasno:
Tko ti danas u dvorove dođe,
Napoj žedna, a narani gladna
Za dušicu tvoji roditelja
I za zdravlje tvoje i Jelino."
To je Marko poslušao majke,
Sablj' ostavi, buzdovan ne
htede,
U dvor idu za nevolju Turci,
Pa i seda za trpezu redom:
"Vaistina, donesi im vina!
Dušo, Jelo, nosi đakoniju!"
Sluga nosi vino i rakiju,
A Jelica carsku đakoniju;
Užinaše, napiše se vina.
Kad se Turci ponapiše vina,
Turci turski međ' sobom
besede:
"More, društvo, ajd' da
putujemo,
Dok nam nije prisela užina."
Misle Turci ne zna turski
Marko,
Al' je Marko u cara dvorio
Preko mora u Šamu turskome,
Dvorio ga za sedam godina,
Pa je čisto turski naučio,
Kanda ga je Turkinja rodila;
Pa je Marko Turkom besedio:
"More, Turci, sed'te, pijte
vino,
Plaćajte mi slugi melemašče!
Baš ako li i tako nećete,
Vi stanite da vam odudarim
Po jedared mojim buzdovanom;
U mom više buzdovanu nema,
Četrdeset oka ladna gvožđa,
Dvaest oka lepa čista srebra,
I šest oka žeženoga zlata,
Jedno s drugim šeset i šest
oka;
to vidite da ste zaslužili,
Poklem ste mi vrata oborili,
Na mog sluge pleća nabrojili
Triest i šest zlatni
buzdovana!"
Al' sve Turke povata
groznica
Od Markova strašna buzdovana:
Svaki vadi po dvaest dukata,
Age vade po triest dukata,
Meću Marku na skut na dolamu,
Ne bi li se beda ostavila.
Al' se beda ostaviti neće:
Kaurin se vina ponapio,
Rad je s Turci da zametne
kavgu:
"More, Turci, sed'te, pijte
vino,
Darujdete vašu kravajnošu!
Nije moja Jela robinjica, -
Na sebi je svilu pomrčila
Dok je vama užinu donela."
Al' je Turkom golema nevolja:
Već u jedni ponestalo blaga,
Uzaima jedan od drugoga,
Svaki vadi po deset dukata,
Age vade po dvaest dukata,
Meću Marku na skut na dolamu,
Grće Marko u džepove rukom.
Ode Marko u dvor pevajući
Jevrosimi, svojoj staroj
majki:
"Jevrosima, moja stara majko,
Ne uzimam blago od Turaka,
Ne uzimam što ja blaga nemam,
Već uzimam blago od Turaka
Nek se peva i nek pripoveda
Što j' činio Marko od Turaka."
Odoš' Turci iz dvora plačući,
Turci turski međ' sobom
besede:
"Bog ubio svakoga Turčina
Koji više kaurinu dođe
Kad kaurin krsno ime služi!
Što dadosmo za jednu užinu,
Bila b' rana za godinu dana."
