Leži Marko kraj druma careva,
Pokrio se zelenom dolamom,
Po obrazu srmajli maramom,
Čelo glave koplje udario,
Za koplje je Šarac konjic
svezan,
Na koplju je sura tica orle,
Širi krila, Marku čini lada,
A u kljunu nosi vode ladne,
Te zapaja ranjena junaka.
Al' besedi iz gorice vila:
"O, boga ti, sura tico orle,
Što je tebi dobra učinio,
Učinio Kraljeviću Marko,
Širis krila, te mu činiš
lada,
I u kljunu nosiš vode ladne,
Te zapajaš ranjena junaka?"
Al' besedi sura tica orle:
"Muči, vilo, mukom se
zamukla!
Kako m' nije dobra učinio,
Učinio Kraljeviću Marko?
Možeš znati i pametovati
kad izgibe vojska na Kosovu
I obadva cara poginuše,
Car Murate i kneže Lazare,
Pade krvca konju do strmašca
I junaku do svil'na pojasa,
Po njoj plove konji i junaci,
Konj do konja, junak do
junaka?
A mi tice doletismo gladne,
Doletismo i gladne i žedne,
Ljuckoga se naranismo mesa
I krvi se ljucke napojismo,
A moja se krila zakvasiše,
Planu sunce iz neba vedroga,
Te se moja krila okoreše,
Ja ne mogo s kril'ma
poletiti,
A moje je društvo odletelo,
Ja ostado nasred polja ravna,
Te me gaze konji i junaci;
Bog donese Kraljevića Marka,
Uze mene iz krvi junačke,
Pa me metnu za sebe na Šarca,
Odnese me u goru zelenu,
Pa me metnu na jelovu granu;
Iz nebesa sitan dažd udari,
Te se moja krila poopraše,
I ja mogo s kril'ma poletiti,
Poletiti po gori zelenoj,
Sastado se s mojom
družbinicom.
Drugo mi je dobro učinio,
Učinio Kraljeviću Marko:
Možeš znati i pametovati
Kad izgore varoš na Kosovu
I izgore kula Adžagina?
Onde bili moji orlušići,
Pa i' skupi Kraljeviću
Marko,
On i' skupi u svil'na
nedarca,
Odnese i' dvoru bijelome,
Pa i' rani čitav mesec dana,
Čitav mesec i nedelju više,
Pa i' pusti u goru zelenu,
Sastado se s moji orlušići;
To je meni učinio Marko."
Spominje se Kraljeviću Marko
Kao dobar danak u godini.
