Car Suleman jasak učinio:
Da s' ne pije uz ramazan
vino,
Da s' ne nose zelene dolame,
Da s' ne pašu sablje okovane,
Da s' ne igra kolom uz
kadune;
Marko igra kolom uz kadune,
Marko paše sablju okovanu,
Marko nosi zelenu dolamu,
Marko pije uz ramazan vino,
-
Još nagoni odže i adžije
Da i oni s njime piju vino.
Idu Turci caru na parnicu:
"Car-Suleman', i otac i
majko!
Nijesi li jasak učinio:
Da s' ne pije uz ramazan
vino,
Da s' ne nose zelene dolame,
Da s' ne pašu sablje okovane,
Da s' ne igra kolom uz
kadune?
Marko igra kolom uz kadune,
Marko paše sablju okovanu,
Marko nosi zelenu dolamu,
Marko pije uz ramazan vino,
Pa mu prosto da sam pije
vino,
Već nagoni odže i adžije
Da i oni s njime piju vino!"
Kad je care razumeo reči,
On pošilje dva svoja čauša:
"Otidite, dva čauša mlada,
Pak kažite Kraljeviću Marku
Da ga care na divan zaziva."
Otidoše dva čauša mlada.
Kad dođoše Kraljeviću Marku,
Ali Marko pod šatorom pije,
Pred njim kupa od dvanaest
oka;
Besede mu dva čauša mlada:
"Da čuješ li, Kraljeviću
Marko!
Tebe care na divan zaziva,
Da ti ideš caru na divana."
Rasrdi se Kraljeviću Marko,
Pak dovati onu kupu s vinom,
Pa udara careva čauša:
Pršte kupa a pršte i glava,
I proli se i krvca i vino.
Ode Marko caru na divana,
Sede caru do desna kolena;
Samur-kalpak na oči namiče,
A buzdovan uza se privlači,
Britku sablju na krilo
namiče.
Besedi mu care Sulemane:
"Moj posinko, Kraljeviću
Marko,
Ta ja jesam jasak učinio:
Da s' ne pije uz ramazan
vino,
Da s' ne nose zelene dolame,
Da s' ne pašu sablje okovane,
Da s' ne igra kolom uz
kadune;
Dobri ljudi o zlu govoriše,
Na jednoga Marka potvoriše:
Da ti igraš kolom uz kadune,
Da ti paseš sablju okovanu,
Da ti nosiš zelenu dolamu,
Da ti piješ uz ramazan vino,
Još nagoniš odže i adžije
Da i oni s tobom piju vino!
Zašto kalpak na oči namičeš?
Što l' buzdovan uza se
privlačiš?
Što li sablju na krilo
namičeš?"
Al' besedi Kraljeviću Marko:
"Poočime, care Sulemane,
Ako pijem uz ramazan
vino,
Ako pijem, vera mi donosi.
Ak' nagonim odže i adžije,
Ne može mi ta obraz podneti
Da ja pijem, oni da gledaju,
-
Nek ne idu meni u meanu.
Ako l' nosim zelenu dolamu,
Mlad sam junak i dolikuje
mi.
Ako l' pašem sablju okovanu,
Ja sam sablju za blago kupio.
Ako igram kolom uz kadune,
Ja se, care, nisam oženio, -
I ti s', care, bio neoženjen.
Ako kalpak na oči namičem,
Čelo gori, s carem se govori.
Što buzdovan uza se
privlačim
I što sablju na krilo
namičem,
Ja se bojim da ne bude kavge;
Ako bi se zametnula kavga,
Teško onom tko j' najbliže
Marka!"
Gledi care na četiri strane,
Ne ima li tko bliže do Marka:
Al' kod Marka nigdi nikog
nema,
Već najbliže care Sulemane.
Car s' odmiče, Marko se
primiče,
Dok dotera cara do duvara:
Car se maša rukom u džepove,
On izvadi stotinu dukata,
Pa i daje Kraljeviću Marku:
"Idi, Marko, te se napij
vina!"
