A

B

V

G

D

Ð

E

Ž

Z

I

J

K

L

LJ

M

N

NJ

O

P

R

S

T

Ć

U

F

H

C

Č

DŽ

Š

Opet o švalerima

Iz Bačke

 

Sunce seda predveče, kad treba,

kad moj dika polazi menika;

mesec seda u zoru, kad treba,

kad moj dika ide od meneka

sve po ladu, da ga ne poznadu!

 

Prođi, diko, i našim sokakom,

i naša je kuća ukraj puta,

a kad budeš naspram dvora moga,

i ti vidiš koga starijega,

šešir skidaj, u ruku celivaj,

za sve pitaj, za mene razbiraj:

"Šta vam radi najveća devojka,

vaša ćerka, a moja švalerka?"

 

Blago majki koja ima ćerku,

barem joj je oko kuće mirno:

sedam dera, četrn'est švalera;

udaj ćeru, pa zagradi deru!

 

Ustaj, mati, ustaj, goropadi!

Švaleri ti kuću prokopali,

i odneli šlingovanu šmizlu;

još se fale da ti odžak svale,

i govore da kuću obore.

 

Misli mama, da sam i sad mala,

pa za deru prevezala keru,

da mi kera ujede švalera;

kera laje, švaler leba daje,

ja niz keru, a švaler na deru.

Šibe, kerče, ne laj na švalerče!

 

Mog švalera u varmeđi nema:

belje su mu ruke od rukava,

belji su mu zubi od bisera,

slađa su mu usta od šećera,

belo lice vredi Subotice,

obrvice vrede Kamenice,

čarne oči Pešte i Budima,

a persona grada Varadina.

 

Sve ću kleti, mog švalera neću.

Što bi klela, kad sam ga volela,

kad sam sama njega izabrala,

izabrala, pa se pokajala.