B. Jovanović - Kude ideš da iljadš

K O D K I C O Š A

Borisav S. Jovanović

KUDE IDEŠ DA ILJADIŠ

REČ UNAPRED

ZDRAVICE su vrsta lirskih narodnih pesama, u stihu ili rimovanoj prozi, koje se kazuju za trpezom o prazniku i gozbi, uz čašu domaćinu i gostima po utvrđenom redu.
Najčešće su to dobronamerne želje ili blagoslovi koji se prenose u tradiciji i zasnivaju se, u davnoj prošlosti, na magijskoj sugestivnosti.
ZDRAVICA se obično improvizuje u okvirima ustaljenih govornih šablona.
(NA)NAZDRAVIČAR, po pravilu domišljat, elokventan i duhovit čovek, oslanja se na usvojenu tradiciju usmenih stilskih postupaka i koristeći je ostvaruje novu varijantu i novu poetsku zamisao.
ZDRAVICE se obično kazuju o svetkovinama, o krsnom imenu ili svetiteljima, zaštitnicima domaćina, ili u prilikama kao što su svadbeni obredi, samrtni običaji, u trgovanju, pozdravljanju itd.
Bliske su im VINSKE PESME koje spadaju u "laku" liriku, često su šaljive, pevaju se "uz čašu" i uglavnom su slobodnijeg sadržaja.
U domovima patrijarhalnih domaćina u Pirotu i okolini ZDRAVIČARI su bili rado primljeni gosti sa svoje rečitosti i duhovitosti, koji utiču na dobro raspoloženje svečara.
Zdravica, ona autentična srpska zdravica, u temeljima je našeg duhovnog života. Ona se ne čita i ne peva, ona se kazuje svečanim tonom kao da je u pitanju obred.
Zdravice i blagoslovi znaju da budu bogati i nakićeni, oni kao da svetle i greju dušu. Lepota njihova je u biranim rečima i plemenitim mislima, u dosetkama, porukama i željama, u nadanjima i opomeni za mudro življenje.
Zdravičar obično sedi čelo sofre; nije uputno da na tom mestu bude nevičan govornik. Kada se zdravica drži, ostali prestaju sa jelom i pićem i u tišini, ozareni nečim svečanim, slušaju. Običaj je da se posle zdravice pola zdravičarske čaše popije stojeći, a pola sedeći.
Na žalost, sve je manje zdravica jer se gubi patrijarhalni život i patrijarhalni moral. Ako danas negde i ima zdravičarenja, to su mehanički i nespretno izgovorene reči bez pravog doživljaja.
Poruka zdravice - da se časno sedne za trpezu i pošteno ustane - danas navodi na smeh i podsmeh. Običaj se izgubio ili izvitoperio. Smisao ove knjige je da se sačuva blago koje inače nestaje iz pamćenja naroda.

Borisav Jovanović