S T A R I   G R A D
 

A

B

V

G

D

Π

E

Ž

Z

I

J

K

L

LJ

M

N

NJ

O

P

R

S

T

Ć

U

F

H

C

Č

Š

 
 
 
 
Opet o švalerima
Iz Bačke
 
Sunce seda predveče, kad treba,
kad moj dika polazi menika;
mesec seda u zoru, kad treba,
kad moj dika ide od meneka
sve po ladu, da ga ne poznadu!
 
Prođi, diko, i našim sokakom,
i naša je kuća ukraj puta,
a kad budeš naspram dvora moga,
i ti vidiš koga starijega,
šešir skidaj, u ruku celivaj,
za sve pitaj, za mene razbiraj:
"Šta vam radi najveća devojka,
vaša ćerka, a moja švalerka?"
 
Blago majki koja ima ćerku,
barem joj je oko kuće mirno:
sedam dera, četrn'est švalera;
udaj ćeru, pa zagradi deru!
 
Ustaj, mati, ustaj, goropadi!
Švaleri ti kuću prokopali,
i odneli šlingovanu šmizlu;
još se fale da ti odžak svale,
i govore da kuću obore.
 
Misli mama, da sam i sad mala,
pa za deru prevezala keru,
da mi kera ujede švalera;
kera laje, švaler leba daje,
ja niz keru, a švaler na deru.
Šibe, kerče, ne laj na švalerče!
 
Mog švalera u varmeđi nema:
belje su mu ruke od rukava,
belji su mu zubi od bisera,
slađa su mu usta od šećera,
belo lice vredi Subotice,
obrvice vrede Kamenice,
čarne oči Pešte i Budima,
a persona grada Varadina.
 
Sve ću kleti, mog švalera neću.
Što bi klela, kad sam ga volela,
kad sam sama njega izabrala,
izabrala, pa se pokajala.

 

 

Copyright © 2005-2013 kodkicoša.com