PEČALOVNIK

 

JA SAM TI KO PILE

ČIM DOJDE VREME

MENE UVATI NEDODRŽ

JA MORAM DA IDEM

JA SAM TI KO PILE

 

PUKNE PROLET

JA ODLETIM

STEGNE ZIMA

JA DOLETIM

JA SAM TI KO PILE

STARO PISMO

 

RUSANDO

 

Za mene nemoj ništa da se sećiraš

Gledaj si rabotu i čuvaj deca

Ja za nji mislim ovak da bude

Mirko stalno pravi kuće od kordelji

On če bude pečalovnik

Stanko voli da se zalima okol stoku

On če ni bude pojatar

Vecko odlati po devojčetija

Njega če prizetimo

Rajko uvek nešto delja

On če bude kolar

Draško je naše istrišče

On je povoljit i prikažljiv

On će ostane domašnjar

Da ni dočuva

Za nji ja odim po Krajinu

I jedem vlašku mamaljigu iz pazuće

 

Pozdrav Vaca

Nikoličevo, 1937.

ZDRAVLJE

 

Zdravo Biso

 

Jevo reko da ti se javim da bi znala gde se nalazim

Ja se za sada nalazim u Obrenovac ali se ne znaje do kada ču ovde da ostanem

Biso piši mi kako si sa zdravje

Može li da se pregledaš i uze li rezultati

Ako ima nešto opasno javi mi odma da dojdem

Ako neje ja ču da dojdem za Krstovdan ali neje sigurno

Kako su praščina Oče li marvenjak da dojde da vidi kakvo im je

Sad primi pozdrav od mene i pozdravi Neku da te sluša

kolko može pa ču mu kupim kakvo smo se dogovorili.

SVE DA MI NAPIŠEŠ

 

Kako ste

Kakvo rabotite

Kakva je moruza

Rasadiste li gradinu

Oteli li se Bulka

Ješni li su prasci

Ne lipcuju li piletija

Uprezuje li se teleto

Nikla li je detelina

Kakvo je vreme pri vas

Sve da mi napišeš

RAZAPET

 

Jevo ti pare pa plati kosača žetvarće i vrzača a ja ču da dojdem za svozenje i za vršu

Ne ljuti se što ti ne pisujem počesto

Mene je polako da držim lopatu nego plavez

Izvini na grešće jerbo sam vazdan bil na rabotu pa mi duša spi a i ruće su mi okoravele

LJULJĆA ZA KRUŠKU

 

TOLE

 

Doodi kako znaš Ja ovak više ne mogu Rano u zoru uvržem

se u ljuljću pa na njivu Vržem ljuljću za krušku i taman počnem

da kopam a Bata se probudi vika pišti a men se srce ćine Pojdem

da ga podojim a ona mi reče Ajde Ajde mani dete Toj si je njegovo

pojanje Tole ako mi dete slančoše kakvo posle da mu rabotimo

Ja ne mogu da čuvam slutno dete Doodi Tole i vodi me kude znaš

Sluškinja ču budem ali ovak više ne mogu

Tvoja nastiičava majća če me živu zakopa.

PARE

 

MILE

 

Kupila sam sve što mi pišeš ali za trošak ič mi neje ostalo

Pračuj pare odma inače nema sas kakvo da se preranimo Uzela

sam džak brašno na veresiju pa ne mogu na slobodiju da si projdem

prekaj prodavnicu Ja nesm kako nekoje žene pa da ne znam ni sram

ni zazor nego ti vodim čes i čas Mene ne trebu pare da se tavrim nego za leb

Teka Mile gledaj kako znaš pare da pratiš

POREZ

   Zdravo S....

 

   Jeve dobi vreme i priliku da ti se javim i da ti napišem dve tri reči Pare sam primila i kupila sam brašno i sve što mi je najpotrebno Što nesi poviše pare pratil da kupim moruzno brašno za miščetija da ne polipču gladna

   Bata je pooral u Selište ali ne teja da dokara drva

   Pasulj nesm sadila niti sam oplevila Od dete ne mogu a nemam pare da platim Zatoj mi sve stoji neuraboteno

   Milena je golem pakoščija Sve mi je uništila prekaj kuću i sve ugnjavila piletija Od nju i od tebe ne mogu da živim

   Za porez trebe da platimo dvajes i šes iljade dinara Poreščije su doodili da popisuju pa nesu mogli ništa da najdu od vrednos i rekoše če popišu jednu parcelu Za osam dana je rok Jeve pračujem ti rešenje što su ga u dvor vrljili i ja sam morala da ga uznem Oni su me brukali Što mene da brukaju Što mi ti vrzuješ oči da si platil porez

   Nemoj da zaboraviš pare za moruzu da mi pratiš i za deca da kupim opanci i da ji oblečem kolko tolko za Trojicu

P. S.

ŠAKA NA USTA

   Z. M. turila zlatni zubi pa kad se usmine ono voj iz usta sija a ja robinja ne mogu slobodno sas žene da provrevim nego turam šaku na usta Nema sas kakvo da jedem nego se iznutra jedem kako mesec Nesam teka mislila da bude Nesmo se teka ja i ti dogovarali Ti si sve zaboravil Teka mi i trebe kad nesam mislila na vreme Ubavo mi orateše moja pokojna mati ali nema koji da sluša Za vašar ne moraš da doodiš Ja nemam u kakvo da se oblečem Neču da blaznim svet u stari dronjci Teka da znaš

NADNIČARKA

   MARKO

 

   Nemoj da misliš da ovamo ja ladujem Ja sam i domašnjar i pečalovnik Počela je žetva stiglo žito a bog dal lenjave i nedgave žene pa idem u nadnicu Nadnica je dobra Preranimo se i ja i dete a čistu paru nosim doma Kozu si vodim sas mene Vržem ju za slog a kad idem na vodu ja povedem i nju

   A kako tvoja pečalba S kakvo če se ti povališ kad dojdeš doma

L...

NEČE SAMO PARE

   Zašto samo pare pračuješ Zašto se ne prevariš nekoj put pismo da napišeš Da li nesi nijedan dan išal u školu Nemaš li više kakvo da mi kažeš i da me pitaš Dotle li smo došli Kad poštar dojde u selo žene se zberu pa im poštar dade pismo te se razgovore svakoja sas svojega čoveka a ja žalna več sam se prenadala

   Neče samo pare

BRUKA

   Pitaš me kakvo ima novo u selo Ima novo i toj golema bruka S. T. zatekal ženu sas štrojača On došl noču a ona se neje nadala On okal na vrata lupal a ona sas toga unutra ćutala S. zapne pa razbije vrata a štrojač pobegne kroz pendžer Posle ona se negde denula a on otide na pečalbu Kuća im opustela polje napušteno stoka ide napripus

DRUGA ŽENA

   Čula sam da si našal drugu ženu Istin li je toj ili narod samo izvodi besne gliste Ako je istina nemoj slučajno ovam da ju dovodiš Neče taja žena ćisela u moju avliju da se u... dok sam ja živa i zdrava Ja sam u ovija dom uložila snagu i zdravje

   A tebe neka je sram od narod i greota od boga i neka ti je aram leb i sol što smo pojeli u ovija dom

KOŠULJA

 

Stanko moj

Kad si ti ovde

ništa mi neje

kad tebe nema

sve mi je teško

Najteško je noču

neče san na oči

prevrtam se

mučim se

oblečem tvoju košulju

miriše mi na tebe

ali neče Stanko

prazna košulja

Ostadoše jalove

i zevnja i žene

MUŽ, ŽENA, I...

Zdravo Kamenće

 

Jevo reko da te opomenem da kupiš kakvo smo se dogovorili

Kupi šporet i korito

Ako ostane nekoj dinar čuvaj za trošak

Sve neka bude kako smo se dogovorili

Kad dojdem doma oču da zatečem namesten krevet

kosće da odmorim

da znam za kakvo crnčim

 

*

 

Kamenće

 

Reče mi Pera da si u ponedelnik bila u Babušnicu ali mi

ne reče da je videl da teraš nešto

Za kakvo si ti išla u Babušnicu

Da kupuješ stvari ili da zjajiš po pazar

Pazi dobro kakvo rabotiš jerbo su mi ruće mlogo otvrdele od rabotu

 

*

 

Ja sam sve urabotila kako smo se dogovorili

Pera nemoj da j... g.... i da praji daviju

On če dom da ni rasturi

Takvi drugari da oteraš u materinu

Komu ti veruješ

Na mene ili na belosvetsku alavuždiju što se slunja po selo ko gluva kučka

Ne znaješ li ti njegova preskakala

Nego ti....

TAJNO KUPATILO

 

JELICE

 

Za kupatilo nemoj nikomu ništa da kazuješ

da ni se ne podsmivaju komšije

Ali ima da bude

Oču kad dojdem doma

od žetvu ili od vršu

da se okupem ko čovek

a ne celu noč da se češam

 

Č...

SVEKAR

 

Pišem ti od moji

Ovde sam došla načas

Morala sam

Tvoj bašta sinoč dojde iz selo pijan

poče nešto da blanta

i napade me

Nođe mi se odsekoše

Jedva sam mu se otela

Ja se više nikad

u vašu kuću ne vrtam

Ako misliš

žena da ti budem

doodi

i vodi me kude znaš

POZDRAV

 

Zdravo

dedo babo

nane tate

Miro

bate

dade

Ano

Biljano

Vesno

Gordano

a najviše DRAGANE

DEDINO PISMO

   Zdravo G.....

 

   Jevo dobi slobodno vreme i priliku da ti javim da smo zdravo i dobro koje želimo i tebe

   G..... jevo ima pola godina kako si otišo od nas i ne javljaš se

   Baba te stalno spominja a tvoja mati samo tuguje za tebe

   Napiši bar jedno pismo da znamo kako si sa zdravje i kada če dojdeš

   Ako si spečalil za tija motor dojdi si

   Tvoja mati sama se muči jerbo smo ja i baba več stasali a ovoj imanje traži mušku ruku

   Mlogo te pozdravljaju deda i baba a najviše tvoja mati

KAZAN I ČEZE

 

TATE

 

Ja ti isprati pare da kupiš radijo

ti si kupil kazan za raćiju

Ja ti isprati pare da kupiš žetalicu

ti si kupil čeze i konja

Pa bre tate

ti če me iskaraš iz pamet

Može li toj teka da bude

i dokle če teka da bude

 

Sin ...

GORČIV LEB

 

Deco moja blaga

Vi vidite

kako se vaš otac muči

pa učete

da i vi jednoga dana

ne nosite majmuna¹) na ramo

Ja se za vas drobim svaći dan

i trulejem

a vi se magnupirate

i ostavljate obličje po selo

Jao če dojde Sveti Ilija

če se pogledamo u oči

sveca vi vašega

Ako ne učite

ja ču ostanem doma

a vas ću ispratim na pečalbu

da oprobate ovija

gorčiv pečalbarsći leb

 

¹) "Majmun" - pečalbarska torba

SRCE MATERINO

 

SINE

 

Tvoj tata nikakvo dobro da ne vidi

Crna bolka da ga vane

pa da vene kako ja za tebe

Neje mi žal što sam se otkačila od njega

Nego što me odvoji od tebe

A srceto mi ostade pri tebe

SLIKA MATERINA

 

Slikaj se dušo mamina

pa mi prati sliku

da si te ima mama

Nemoj da si mrštita

nego da se nasmeješ

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Srećo moja i dušo mamina

Dobila sam sliku

Kolko sam ju iscelivuvala

Nekolko dana samo te gledam

i ne mogu da se nagledam

Zlato moje

ti si mi mlogo ubava

izela te mama

Neče sine mama mlogo da ostane

ne može mama bez tvoje očice

 

Salcburg, 1972.

ZUBI

 

TATE

 

Ja bi te nešto zamolijo što je u tvoj koris

Toj sam se setil kad sam jel jabuku

Tate napravi si zubi dok je mrtva sezona

Ali nemoj beli oni su grozni

nego srebreni oni su poubavi

neka košta kolko košta

SLAVA

   SINE

 

   Ja znam da si se ti naljutila što nesmo došli za Novu godinu Ja sam tela ali tata kaže Što za nekolko dana da trošimo pare On bi zavalija rabotil i na praznik ali ovija toj ne davaju Kakvo mogu kad je takav Sve strauje malko če mu je Kaže da če dojdemo za Sveti Jovan na našu slavu Ja mu oratim Nemoj Veke teka a on pcuje

Frankfurt, 1971.

SRCE NA MESTO

   SINE

 

   Tvoje pismo mlogo me je obradovalo Kad sam ga pročital pita me drugar što sam vesel a ja mu kažem On mi čestita a mene milo Sine ti si mi dal volju na život Srce mi je na mesto kad ti dobro učiš

   Sine pomagaj letos materi nemoj da te ruži a ja ču da ti kupim kakvo rečeš

Tata

BOSILJAK, DUNJE I...

   NANE

   Rasadi li gradinu Nemoj da zaboraviš bosiljak i ženću Nemoj da napuštiš cveće posipuj ga svaći dan

 

   TATE

   Ja sam ti i sin i čerka Neču ja da dozvolim naš dom da ugasne

 

   BABO

   Naturaj dunje po kredenac a za momčetija ja se ne sećiram ima ji kako pleva samo ni jedno neje za moj merak

   Nemoj da oberete sve slive Neka ostane bar jedan trgonj vi znate kolko ja volim trgonji

Minhen, 1973.

ČUVAJ SE

 

Čuvaj se sine

Pazi kude spiš

Nesm se pazil

boles spečalil

Pitnajes godine

ležim ulogav

Džabe ti pare

kad izgubiš zdravje

RUKE

   SINE U....

 

   Nemoj da mi najdeš manu na šakopis jerbo ti znaš da mi drkte ruće Toj mi je pečalba što sam se nanosil čekić i mistriju i najel malter Od kako znam za sebe ja sam si bil pečalovnik a ovija mi kažu da ne može ništa da se dobije jerbo sam bil privatno a malko imam staž na preduzeće

N.....

NE!

 

... A što pišete da vi ispratimo Slavicu toj nema da bude

Ona če si ostane pri nas a vi si trošete glavu kako znajete

Neču ja da dozvolim ovaj kuća da ogluveje

Ja ču sve da prepišem na Slavicu

Teka da znajete

 

Babušnica, 1972.

JEZIK

 

Dete da dadete u našu školu ako ima tamo

Ako tamo nema takva škola ovamo da ga vrnete

Nemoj da bude kako sas jedno dete iz Kambelevci

Doveli ga iz Nemačko a ono po srpski ni da bekne

Sve nekako mrmolji a deca se zbiraju okol njega kako okol mečku

ZETOVI

 

Dokle ču ja da rabotim za drugoga

Samo pečalim miraz za čerće

Zetovi mi kožu oguliše

MORA

   ... Dete ne mogu nikako da izbijem iz glave. Sanjam ga često: povijam ga... dojim ga... čujem ga kako plače... Budim se... Mislim na njega...

   Tražim ga, ali uzalud. Onoj "dobrotvorki" izgubio se svaki trag...

   Veliki greh sam učinila!

KRVOPIJA

   Preduzimač dojde ujutru i negde se istrovi a mi cel dan šljakamo bez njega Pred večer dojde sav nalizan i naćiten

   Kad smo završili poso namaza ni oči s po iljadarku i štuče

   Vidim ja kolko su sata pa reko Nema ovde leb nego begaj Božo i traži poštenog čoveka inače ovija krvopija če mi isisa krv a dom nema da donesem ni prebijen groš

Boža G...

A RUKE GORE LI, GORE...

   Zdravo brate Beke!

   ... Kad bi znao šta je pečalba, pa knjigu iz ruke da ne ispuštaš! Ujutru mi se spava, oči se zakrpile, a majstori se deru. Mora da se ustaje. Kad pripeče sunce pa u glavu udari, mozak da zakipi. Odmora nema! Uveče legnem, u slamu, kao svinja, a ruke gore li gore.

   Uči, Beke, da te ne stigne što je mene stiglo.

   E, da mi je ova pamet!...

Novi Sad, 1974

Lj.....

MAŠNA

   ... Ti znaš onaj hotel što smo pravili u Beogradu. Znaš da je jednom malo falilo da padnem sa osmog sprata... Rešim ja u nedelju da odem u taj hotel. Obučem se i pođem...

   Dođem na ulaz, kad tamo isprečio se neki glavonja i kaže: "Ne može". Kako? Zašto? Niste, kaže, obučeni po propisu. Pogledam se ja, vidim: ništa mi ne fali. Nemate mašnu, kaže on. O, sto mu majke! Pa, ja nisam nosio mašnu kad sam se peo na osmi sprat, a sad ne mogu da uđem.

   Okrenem se ja sav besan i mislim: dokle će biti gospode?...

Beograd, 1972.

IMANJE

   ... Ko je, bre, taj gazda?... Spečaliću ja, bre, svo njegovo imanje! Onaj njegov student je bure bez dno. Gazda T. mora da prodava imanje. A ko će da ga kupi? Ja!

Geteborg, 1970.

VRBA

   Za onuja vrbu karala sam se sas Lj... On zapel da ju odseče Ja mu velim Nemoj a on samo pcuje Ali na nos mu izleze Neli dade bog te mu odlete sećira pravo na nogu Sa ćopa a M. mu donela nekakvo iz apateku te mu previjaju nogutu Vrbata stoji teka nedosečena On samo kokoli komto naš dvor i pogledžuje u vrbutu Ako teka mu i trebe kad je zgrabljiv Bog neje vrana on ne vadi oči odjednuš nego polk...

PARNIČAR

   Sine da mi ispratiš pare za tužbu i za dvookata

   Rešil sam da tužim M... Preoral mi je njivu u Glavinjinci Ču ga teram dokle ima sud jerbo mi je krv u oči

Radoševac, 1972.

ŽAL

   Džabe mi je sve sestro mila i marke i odelo i cipele Nema ga više onoj naše kad se iskradnemo iz dom pa bose pobegnemo na sred selo a tamo onija naši slepci

   E kad se setim srce pusto oče da pukne

   Sejo seti li se nekoj za mene ili su me svi zaboravili Pozdravi koj pita za mene

   Ako te ovuj zimu nekoj potraži uzni mojti dar

Frankfurt, 1970. godine

OČAJ

 

Sve ču da ti ispričam

ako se živ vrnem

ako ovamo kosće ne ostavim

 

Sidnej, 1971.

POSLODAVAC

   Bube, o sebi ti ne mogu pisati baš najbolje, jer nisam u dobroj situaciji.

   Kada sam stigla ovamo, bilo je sve lepo. Odmah sam počela da radim. Posle nekoliko dana poslodavac me je pozvao u svoju kancelariju, rekao mi da sednem i ponudio me nekim pićem. Rekao mi je da mogu prekovremeno da radim, da mu se obratim ako treba...

   Izašla sam sva nekako ošamućena. Razmislila sam i odlučila se. Treba zaraditi. Zato sam i došla ovamo.

   I tako počnem ja da ostajem prekovremeno.

   Jednoga dana dođe on. Bila sam sama. Primetim da se nacifrao. Odmah mi je sve bilo jasno. Samo mi nije bilo jasno šta će sve iz toga da ispadne.

   Tako je sve počelo...

   Za moju nesreću, primetim ja da više nemam ono!

   Kažem mu. On me samo pogleda krvnički i okrenu mi leđa!

   Uskoro sam dobila i otkaz!

   Sada se čudim šta ću, i kuda ću! Nema drugog spasa: Moram kod lekara, mada se užasno bojim! Zar da vučem kopile!

   Eto zašto sam došla ovamo i šta sam zaradila svojom ludom glavom!

PRST

   Draga sestro!

   Ovde, u tuđini, gde nemam nikoga svoga, ti si mi još bliža. Tvoja pisma su mi jedini razgovor.

   Juče, 7. jula, oko devet časova, dogodila mi se nezgoda. Sa jednom radnicom pošla sam da zatvorim kapiju na ulazu u konfekciju. Pritisne se dugme i teška metalna vrata sama se zalupe. Ta radnica nije videla da sam naslonila ruku na ulaz, pritisnula je dugme i, odjedanput, vrata su mi prikleštila prst leve ruke. Ja sam vrisnula i onesvestila se...

   U bolnicu sam prebačena odma. Prst mi je bio skoro do pola smrskan. Hteli su da mi odseku prst, ali glavni inženjer nije dao; rekao je da se prst snimi.

   Posle su videli da mi je živac zdrav, pa su izvršili operaciju. Umetnuli su mi neku kožu. Operacija je trajala skoro sat vremena. Strašne sam bolove pretrpela. Dobila sam pet injekcije, a sada primam svaki dan po jednu.

   Dali su mi dva meseca bolovanje.

   Došla bih kući, ali još nisam ništa zaradila, a i mamu bih uplašila. Ne reci mami ništa, ti znaš kakva je ona.

   Biće mi strašno dosadno. Neću moći da radim ni redovno a kamo li prekovremeno.

   Voli te tvoja sestra A..

Vijena, 1970.

 

   P. S. Vidi na oglasnoj tabli da li se traže ekonomisti.

AUSTRALIJA

   Dragi naši!

   Vaše novogodišnje čestitke dobili smo sa zakašnjenjem od četiri meseca! Ipak, hvala vam.

   Mi smo - kao pre. Ja radim, Zora kod kuće, a Jelena uči, kao bojagi. Moj posao ide dobro, ali su vrućine nepodnošljive. Zora ima sve udobnosti, ali vidim ja da je njen mozak ostao u selu. Najčešći posetioci su nam - majmuni! Samo naviruju kroz prozor.

   Jelena mi ide na živce. I čita, i piše i govori engleski! Zora se ljuti, ja kažem da u našoj kući može da govori samo srpski, ali ništa ne vredi.

   Kako ste vi? Ide li bata na pečalbu? Kako uči Vesna? Može li da bude vukovac? Kako su čičini?

   Pozdravite Ljubu i Nikolu kad piju grejanu rećiju da omaknu po jednu i za mene. Baš sam se rastužil za vurdu i turšiju!

   Šta ima novo u selu? Zbiraju li se uveče u "zadrugu", teraju li šalu? Imate li svadbe? Nije li neko umro?

   Zora pozdravlja dada - Dušku da provetri šarenice i ponjave i da pazi da ih ne upropaste moljci.

   Sve vas lepo pozdravlja

                                                                                        vaš Aleksandar

 

   A sada ima reč mis Helen!

 

   Draga Vesna,

   pošalji mi tvoj foto Puno te pozdravlja tvoja sestra

                                                                                                                Helen

 

   Gudbaj!

   Sidnej, 1972.

NEPOZNAT ČOVEK

   N...., ti znaš da sam ja miran čovek i da izbegavam kavgu. Ali, danas nisam mogao da se uzdržim. Evo zašto.

   Radimo dosta, znaš već da kod ovih zabušavanja nema. Kad dođe veče, onda izađemo do kafane kod jednog našeg čoveka da se ohladimo pivom.

   Sedimo mi tako jednom i razgovaramo o novostima u Jugi... Odjednom, priđe  nam neki nepoznat čovek. Odmah mi se nije dopala njegova njuška. Pita: "Je l' slobodno, Jugovići?" Slobodno, kažem ja, onako iz učtivosti. Poče on da se raspituje: ko smo, odakle smo, šta smo po narodnosti i - koje smo vere! V.... me nagazi i daje mi znak da idemo. Čekaj, pomislim ja, da vidim šta hoće ovaj pacov. Poče on da muti nešto politički. Kažem ja njemu: "Pusti brale, te stvari! Mi smo došli ovde da zaradimo neku paru a ne da bistrimo politiku!" Jok, more, on se ne odbira. Poče da govori o nekoj organizaciji i spomenu pare. E, tad mi prekipe. Skočim ja, dohvatim flašu pa mu podviknem: "Gubi se, majku ti..."

   Začas se stvori gužva. Pritrčaše tu neki naši i počeše da me smiruju. Onaj se izgubi.

   Eto, tako je to bilo.

 

   Bon, 1917.

PARIZ

   ... Ovde sam već pet godina. U početku mislio sam: samo da spečalim koju paru, pa nazad. Ali, danas - sutra, i ja se zadržah. Sada je već sve kasno. Ovde sam se oženio, savio porodično gnezdo. Imam i sina. Ranije sam tugovao za rodnim krajem, ali sada sve više osećam kako je Pariz moj grad. Lepo mi je ovde. Što je najvažnije, radim i - ne mogu da se požalim...

   Nema meni povratka!

   1970.

HOTEL NA VODI

   ... Z... me je gadno prevarila. Vi znate kako mi je ona pisala. Ali, nije tako! Kad biste vi znali na šta ona navodi... Pa, taj hotel na vodi je... Od stida ne mogu da vam pišem šta je. Nego, šaljite mi pare da se vratim što pre!...

   Hag, 1970.

ŠVABICA

   Brale, našao sam jednu riđu Švabicu. Naš jezik ne zna. Ja joj nešto kažem, ponekad i one stvari, a ona se samo smeši, kao da joj govorim nešto lepo. Pita me šta sam rekao, a ja kažem: "Uči srpski!" I, zamisli, već je upamtila neke reči, ali bezobrazne, pa se plašim da me ne obruka...

   Minhen, 1973.

ČIJA SI?

   Dušo Cake,

   Ja ti ne bi pisao da te podsećam, ali evo nekoliko dana kako te stalno sanjam, pa reko da ti napišem ovo pismo da mi se otkloniš nekako od oči.

   Kako si ti? Misliš li ove godine da se udaješ? Koji dolaze u navadžilak?

   Ja sam se sada u licu popravio. Kupio sam sapun, redovno se umivam i mislim da neću da budem loš za mladoženju.

   Kupio sam ti nešto za uspomenu, ali prvo oću da znam na čemu sam.

   Inače, ovde ima ženski svet, ali nije za moj ukus.

   Cake, piši mi s kim razgovaraš i šta te pitaju.

   Pozdravi moga pobratima R... i kaži mu da je tvoje za koga ćeš ti.

   Cake, ja sam zaradio dosta i ove zime mislim da se ženim. Ako si za brata, i ja sam. Ako nisi, onda žalim slučaj.

   Sad završavam ovo pismo i šaljem ti 10.000 pozdrava i 20.000 poljubaca od mene, Ace

   Više se ne zovem Sanda i ne mislim više da živim u selu.

   Novi Sad, 1947.

MOMAČKO PISMO

   Zdravo pobro

   Ne radimo danas pa dobi malo slobodno vreme da ti se javim i da te pitam šta ima novo u selo

   Pobro kako je sada tamo Počele li su sedenće Idete li po druga sela lunjate li Koji s koju ide Ide li Milka s nekoga To me pobro interesuje Ona mi je obećala da neće s drugoga da ide Ako je tačna ti ju pozdravi i kaži voj da ču voj pišem

   Drugo pobro ne bi imao šta da ti pišem već primi pozdrav od tvojega pobru

   Beograd, 1961.

NEPOSLATO PISMO

   Dušo J.....

   Još nekolko dana i ja dolazim. Došlo je vreme da se ispune naše želje. Naša svadba biće najbolja, kakva se nije videla u našem kraju. Pare neću da žalim. Dragan če da bude barjaktar. Svirači ima da nađem najbolji, cela Lužnica da grmi.

   Za darove ne brini. Meni si ti potrebna.

   (Pismo nađeno u kaputu mladog pečalbara koji se udavio u Dunav)

KAKO KAZUJE PISMO NEPISMENA SELJANKA

   Ajde, lale, da mi napišeš pismo, pa ču ti navadžisujem za jedno devojče... Poče li? Nesi? A što... Lele, baš sam zaluava. Pa, napiši mu ovak... Bošćice le, izedem si te, baš sam bez akalčak, kako miska da mi je mozak ispila! Teka, napiši mu da mi prati pare... Čekaj! Nemoj! Bolje mu napiši da dojde... Iša! U, bolka ji crna izela, sve mi rasad uništiše, neče da ima sas kakvo gradinu da rasadim. Pipka ji vanula!... Reči mu... Te ti, te! Pisuj tam kakvo znaš, a ja otido svinjunu da zatvorim, crkla ga dabogdade, samo mi pakos pravi!...

   A, ti li si upalil radio? Ako si! Ono, nema koji da ga sluša, ovija dom opustel. Vetar ti takvu kuću u koju kokoška poje!... Lele, ja sam se zapričala, a slnce gle kude je izlezlo! Lele, lele, ima li ga moje čedo negde! Ljuđi si okopaše, a moje si stoji sve uraslo u travu, nema koj da ga pročačka... Napisa li mu za tele?... Lelćenko! Ma, ja li ti nesam rekla? Piši, zlatan, izela te... Ma, kakva ti se ja padam?... Ajd, bež' tam, nemoj da se zamlačuješ! Stara sam ja za tebe. Kakva piletića ima po selo, a ti če imaš poslu sas žene... Mene li?... O, ubil te maren, budi miran! Ćuti! Oćuti se, de!... Ma da li poštar svirnu il' se men samo učinilo?... Ete! On je! Završi li ga? Ajde, piši brže, pa da ga ispratim... Mani se tam! De, dušo, prvo pismoto da završimo, pa posle... ne lažem te, ako mi živ ti!... Ja ga, bre! Ma, nesi ti pojak od mene... Uf!...

   Ma, da li si poštar otide?... Ete! Ti si kriv! E, pa da znaš, ima još jedno pismo da mi napišeš!

REČNIK MANJE POZNATIH REČI