-
Do dva konja, a obadva vrana
-
-
Do dva konja, a obadva vrana,
- eno
stoje čvrsto zauzdana,
- a u
koli sve miriše seno -
-
ajde, željo, da se povezemo.
-
-
Poljem ravnim pustićemo vrance
- neka
lete ludo, neprestance.
- Neka
lete, ma nikad ne stali,
- od
umora makar popadali!
-
- Za
sve ljude ni briga nas nije.
- Koga
volja nek' nam se i smije.
-
Sreća naša to su konji vrani.
-
Ajde, željo, dok su zauzdani.