-
Dva se tića pobratila
-
Laza Kostić
-
-
(iz drame Maksim Crnojević)
-
-
Dva se tića pobratila, do dva sokola,
-
posred boja, posred mila, posred pokolja.
-
Krili su se zagrlila pobratima dva,
- u
boj lete, rane ljute hrana su im sva.
- Tako
tići zagrljeni preletaju svet,
- bela
jedna golubica susrete im let;
-
divna beše, sjajna beše, rajski beše cvet,
-
prevari se soko sivi
čarom obuzet.
- Osta
soko u opseni golubičinoj,
- dugo
nije pobru vid'o, dugo nije boj,
- dugo
nije, jedva, jedva dade im se srest,
- al'
mu pobra ne poznade pobratimsku svest!
-
Perje mu je sagorelo,
što
će neznanik?
- A
golupče begat stade, ne poznaje lik,
-
perje mu je sagorelo milujući plam,
-
milujući u tri duše osta soko sam.
-
-
- ♫
Stari Beograd
-
Veliki narodni orkestar RTB