-
Vraćao se Lala sa pijace u Tovariševu, vrućina
bila k'o u Africi, ali na sreću neka snaša se
ponudi da ga poveze karucama. Sedi on pored nje,
a ona se malo po malo pribijala do njega, pa mu
je u isti mah bilo milo, ali i malo neprijatno.
Pobožan kakav je bio, već sutra ujutru zapuca
kod popa Joce.
- - "Oče, doš'o
sam da se ispovedim."
- - "A za
koji greh, čedo moje?"
- - "Zgrešio
sam u mislima," - skrušeno
će Lala i potanko
ispriča kakve su mu sve
želje padale na pamet dok
se vozio sa snašom.
- - "A da l' je
snaša bila mlada?"
- - "Jeste."
- - "A lepa?"
- - "Ðavo
jedan. Pravo iskušenje."
- - "Bogami,
Lalo, tvoj greh nije baš mali. Biće ti ipak
oprošteno, ako naredne nedelje budeš jeo samo
seno i pio vodu."
- - "Ali, popo,
nisam ja valjda konj?!"
- - "Nisi,
sinko, ali si - magarac!"
-
-
Poslao pop Joca Lalu da s voza doveze vladiku.
Ali, znajući da gadno psuje, opomenuo ga: nije
kulturno da zapciva, jer ne vozi bilo koga,
vladika je to!
- Seo vladika u
kola. Lala trže kajase, a kobila se ukopistila
pa ni da mrdne. Zausti Lala neku psovku (koja i
konje pokreće), ali se trže: vladika je u
kolima! Nekoliko puta tako hteo da opsuje, ali
se suzdrža. Vreme tako ide, kobila ni da mrdne,
vladika se meškolji na zadnjem sicu, Lala
nervozan, trže kajase, svićka bičem...
- Odjednom mu
se ote:
- - "Hajdeee,
j... te vladika!" Uz to ošinu još jednom kobilu
a ona, da li od udarca ili psovke, potrča.
- - "Zar tako,
Lalo, pa zar ja?!" - uvređeno
će vladika.
- - "Ta neee!
Otkud! Nećete vi nju... Ja je samo tako
plašim..."
-
-
Došao pop Joca kod Lale da osvešta slavsku
vodicu, a u dvorištu ga prva dočeka domaćinova
trogodišnja unuka Nadica, koja mu se, tepajući,
odmah pohvali:
- - "Da vidite,
popo, sta ima u lelni."
- Osveštao on
vodicu i Lala ga pozva za astal, da zajedno
ručaju.
- Prota se
stalno izgovarao kako nije gladan, pijucne malo
vina i čeka ono glavno iz rerne. Kada je već
ručak bio završen, upita on devojčicu:
- - "Pa
šta to,
ćeri, ima u rerni?"
- - "Omacila se
nasa maca," - ponosno
će ona.