-
-
Snovi su teško
skopčani s
narodnim životom,
te se i oni mogu računati
u narodne umotvorine (ma da im je do sada, u tom
pogledu, najmanja pažnja
poklanjana). Naš
narod tvrdo veruje u snove; on ih smatra kao
istinito predskazivanje dobra ili zla,
što mu se
ima desiti. Po našim
seoskim kućama
obično je
prvi razgovor, koji se posle noćnjeg
spavanja u jutro zapodene (najviše
između domaćina
i domaćice),
kazivanje i tumačenje
snova. - Interesantno je, da je tumačenje
snova zastupljeno kod sviju naroda, bez obzira
na njihov stupanj obrazovanosti i da ih je bilo
u prastaro vreme (dokaz, Biblija), kao
što ih ima i
danas.
-
Tumačenje
snova ne izvodi se svuda podjednako; neki jednu
stvar, koju su sanjali, tumače
drugojače, a
drugi (tu istu stvar, odnosno taj isti san) tumače
drugojače.
Kad bi se brižljivo
beležili i
objavljivali, ta bi se razlika mogla lepo uočiti.
Pa i doba i način
sanjanja ne tumači
se jednako. Tako napr. kod nekih je san istinit
kad se sni u jutru i ležeći
na desnoj strani (Levač
i Temnić), a
kod drugih je to obratno (Krajina); jedni
drže, da
ne treba rđav
san nikome govoriti, a drugi, baš
na protiv drže
da ga treba svima kazivati (Krajina).
-
Interesantno je, da ima slučajeva
da kad se usni neka dobra radnja (odnosno ime),
oni tumače
kao zlo, - i obratno, kad se usni neko zlo oni
tumače kao
dobro. Napr. pevati u snu, znači
kukati, a kukati - pevati. Usled ovoga nikoga neće
da oneveseli kad sni da je umro ili da mu
je ko umro, jer to za dotičnog
znači dobro.
- Još da
napomenemo, da se tumačenje
snova mnogo upravlja prema samom imenu koje je
sanjano. Tako napr. sniti: Milana, Miladina,
Miluna, Dobrosava, Dobriju, Miluniku, Miletu, i
t. d. - znači
milost - dobro; a sniti Grozdu, Grozdana,
Ljuticu, Živanu,
Živana, Srđu,
i t. d. - znači
zlo. - To će
se još lepše
uočiti ako
ovde navedemo nekoliko protumačenih
snova, koje smo u prilikama zabeležili
(u Levču i
Temniću). -
Tako kad se sanja ili sanjaju:
-
Zub da se izvadi, pa da boli,
- umreće
ko iz bliskog roda (kuće
ili familije).
-
Zub da se izvadi, ali da ne boli,
- umreće
ko iz daljnjeg roda.
-
Drvo na kuću
da padne i istu da sruši,
- umreće
domaćin.
-
Dimnjak s kuće
da padne,
- to isto.
-
Riba,
- briga.
-
Vatra,
- bolest.
-
Paprika i rakija,
- ljutnja.
-
Slanina i meso (pečeno
ili sirovo),
- bolest.
-
Zmija, kurjak, pas da ujedu,
- treba se
čuvati od
neprijatelja (Levač)
- napast, beda (Temnić).
-
Zmija,
- rđavo
vreme (Krajina). -
Zmija da ujede,
- umreće
ko iz kuće (Temnić).
-
Lisica,
- treba se
čuvati
prevare.
-
Jaja,
- jauk (kod nekih
beda - napast).
-
Mrtvac,
- rđavo
vreme.
-
Razvijena žena
(s fesom na glavi),
- ostaće
u drugom stanju (zatrudneće).
-
Velika brada ili kosa,
- briga.
-
Medved i debela svinja (a naročito
u kuću da uđu),
- bolest.
-
Mleko, platno, košulja
i haljina bela,
- beda (napast).
-
Pare (novac),
- reči
(ogovaranje, a kod nekih briga (Levač).
-
Bistra voda (kad se gazi ili kupa),
- zdravlje.
-
Mutna voda (kad
se gazi ili kkupa - pliva),
- bolest.
-
Jahati konja ili voziti se na kolima,
- napredak
u radu.
-
Pasti s konja ili polomiti kola,
- nazadak u radu.
-
Go (nag) biti,
- sramota, rezil.
- Lepo
obučen,
- dobro.
-
Leteti u snu,
- znači
rasti (napredovati). - [U potvrdu toga narod
dokazuje, da ovaj san mogu samo deca i mladići
da sanjaju, a stari ljudi nikako].
-
Radoje, Radojka, Radosav, Radmila, Ranća,
i t. d.
- radost.
- Jegda,
Jeremija, Jezdimir, Jevrem, Jevrosima,
- jed (ljutina).
-
Med,
- jed. -
Da se med jede,
može
se treviti neka nesreća,
zlo ili sramota.
-
Ovce,
- novci.
-
A bele ovce,
- beda ili sneg (rđavo
vreme).
-
Janićije,
Janika, Jana, jabuke,
- jauk (bolest).
-
Ciganin, ciganke, prosjak (u opšte
siromah),
- svetac (svetitelj).
- [Ovi se obično
sanjaju kad se koji osvečanio,
t.j. radio na neki prazničić,
- Levač i
Temnić].
-
Pasti s nekog drveta ili u opšte
s neke visine,
- zlo.
-
Ići uz
neko veliko brdo,
- teret u
životu.
-
Pasti u neku provaliju, pa se odatle ne
izvaditi,
- velika bolest
ili smrt.
-
Daća (trpeza)
u kući,
- svadba.
-
Svadba,
- sprovod,
pratnja, a znači
i svađu (Levač).
- Mnogi
radnici,
to isto.
-
Orati i kopati,
- smrt ili bolest
u kući.
-
Vaši (uši),
- novci,
bogastvo, sreća.
-
Zelena trava,
- jed.
-
Puška da
pukne,
- glas.
-
Nositi nešto
teško na leđima
ili vući na
kolima,
- briga, nevolja,
teret.
-
Zvono (da zvoni), pištolj,
top ili prangija da pukne,
- glas.
-
Kamenje i cigle,
- teret.
-
Gaziti i plivati po vodi,
- može
se lako opiti (Levač).
-
Vuna,
- nešto
teško, krivo,
nepravo (t.j. biće
dotičnom
koji to sni).
-
Brašno (mleti),
- sneg.
-
Pčele (da
lete),
- sneg ili kiša.
-
Grožđe,
jagode, trešnje,
- biće
dotičnom nešto
grozno (teško).
-
Kad ko mnogo sanja (pa makar kakve snove), znači
da će se u
skoro razboleti. -
-
- Narod veruje, da ima dobrih i rđavih
ljudi na snu (bez obzira na njihova imena). To
se ne može
uzeti kao opšte
pravilo, već
lično
iskustvo pojedinaca (napr. kad koji sanja neku
ličnost, pa
mu se posle desi nešto
dobro, onda je tome ta ličnost
dobra na snu i obratno). -
-
-
-
- Karadžić
- List za
srpski narodni život,
običaje i
predanje
- izdaje i uređuje
- Tihomir R.
Ðorđević
- Broj 2.
- U Aleksincu,
1903.
- God. IV