Srpski narodni običaji i predanja

K O D K I C O Š A

SRPSKA NARODNA

NOŠNJA

Izdvajamo

Kosovo

Opis zemlje i naroda

Branislav Nušić

Kuća i život u njoj.

Pomenuli smo negde napred da su prilike kod ovoga naroda svele sav život na kuću i na porodicu. Javnoga života nema ili ga ima u onoliko, u koliko smo ga, po mogućnosti, obeležili, govoreći o varoši i o selu.
U kući živi zadruga, u koliko su se ove na Kosovu održale, jer ih je s dana na dan sve manje i ako se one ne rasturaju uvek sa istih uzroka sa kojih to biva u Srbiji. Jedan od najvećih uzroka raspadanju zadruge ovde, jeste nemanje zajedničkog imanja. Seljaci su uvek čipčije a vrlo retko gospodari svoje zemlje. Gde su sami gospodari, tu se zadruga stalno održava. Od takvih, danas su još najveće na Kosovu: Doganjdžići od 30 kuća u Donjoj Gušterici; Babušani od 13 kuća u Babušu, pa onda Drmonjčetovići u Livađi i još nekoliko. (*Doganjdžići su stara porodica. Bili su fermanom oslobođeni plaćanja poreza ali su za to morali negovati kobce (doganj) za lov. Otud im je ostalo prezime.)

Nastavak ->

Srpski narodni običaji

iz Sreza Boljevačkog

Savatije M. Grbić

Ovde opisani običaji pokupljeni su iz varoši Boljevca i srpskih sela oko Boljevca: Krivoga Vira, Jablanice, Mirova, Ilina, Dobrujevca, Lasova, Vrbovca i Planinice.
Između običaja u varoši Boljevcu i običaja u okolnim srpskim selima nema skoro nikakve razlike, jer je Boljevac postao doseljavanjem iz okolnih sela tek oko polovine XIX. veka.
Pri opisivanju običaja, uvek sam se starao da saznam što više, kako su se običaji vršili u starije vreme.
Za osnovu "Stalnih običaja preko godine" držao sam se Kalendara za 1908. godinu. Pod datume od te godine stavljao sam i pokretne praznike, kad je koji padao, ali sam kod svakog pokretnog praznika označio i kad inače, po pravilu, pada.
Ideju, plan i upustvo za skupljanje i opisivanje običaja dao mi je G. D-r Tihomir R. Đorđević. On mi je i pri radu dao vrlo mnogih pismenih saveta, obaveštenja i upustava, kad god mi je što bilo teško shvatiti ili kad god mi je što bilo nejasno. Na svemu trudu smatram za dužnost izjaviti g. Đorđeviću srdačnu blagodarnost.

Nastavak ->

Običaji srpskog naroda

iz Levča i Temnića

Stanoje M. Mijatović

I. Povojnica

Čim neka žena rodi dete, odmah prva žena iz susedstva, sa kojom ova lepo živi i koja za to dozna, umesi brzo, od projinog ili pšenicnog brašna, jedan lepčić, na koji mete krušac (grumičak) soli, spremi što god lepo za jelo (na posnom danu meljan pasulj, a na mrsnom prženih jaja, sira i kajmaka neslanog) i uzme u staklo, pljosku ili bukliju rakije ili vina, za tim spremi jednu košuljicu ili platno za nju, koje je vezano crvenim končićem a za ovaj utvrđena jedna para, koja se docnije veša detetu o vrat da ga ne bi urekli, pa to sve zavije u čist kanavac ili ubrus i nosi porodilji. To se zove povojnica. ¹) Žena pak, koja je povojnicu prva donela, zove se "baba" ili "babica", pa makar ona i mlada bila. Pri ulazu kod porodilje, "baba" nazove Boga, poželi dobru sreću prinovi (detetu) i podigne sve ono, što je donela, gore tavanu, govoreći: "Da Bog da bećar (ili devojka, ako je dete žensko) ovoliki porastao!"