Kao malo koja varoš u Vojvodini, Sombor je bio vekovima poznat po fijakerima. Imali su ih, istina, i drugi gradovi, ali zahvaljujući pesmi o Jagri, fijaker je postao obeležje Ravangrada.
   Na fijaker-placu, kod današnjeg Gradskog muzeja, na mušterije je čekalo i po stotinak fijakera. Ali, vreme leti, automobili napreduju, i već više od decenije fijaker predstavlja samo povremenu turističku atrakciju. "Čuvar vatre" je Ilija Mirković, po struci veterinarski tehniččar, a po zanimanju fijakerista varoški. Kajasa se prihvatio pre tri godine kad je naslednik čika Duce Milutinovića, Živko Relić, otišao u inostranstvo. Za lepog vremena, od 10 do 16 sati, sačekuje mušterije na istom mestu gde su i stari fijakerisali, kod "Orijenta".
   - Jeste ovaj plac kod muzeja, ali džabe kad ga najviše Somboraca zna po kafani "Orijent", gde su i pre fijakeristi sapirali prašinu iz grla - kaže čiča Ilija. - Vole ljudi da se provozaju fijakerom, pogotovo kad im neko dođe u goste. Deci je to velik doživljaj, veći nego da su u avionu.
   Za svega 50 dinara mušterije obiđu fijakerom četiri Venca što grle srce grada. Ako ste voljni da platite još toliko, imate punu turu, s obilaskom Županije, Trga Svetog trojstva (Somborci ga zovu Ćelavi trg) i sunčanog sata. Mirna lipicanerka Vidra dozvoljava i dečici da je maze, pa gde ćeš veće sreće za one koji misle da krava daje jogurt?
   - Sve je više mladeži što želi da ih vozim do crkve i matičara, na venčanje. Zovu ljudi i za druga slavlja i ispraćaje, pa kad mogu i imam vremena uslišim im molbu - klasifikuje mušterije čiča Ilija.
   Priča nam kako zarada varoškog fijakeriste i nije neka motivacija za ovaj posao. Dok baš ne za'ladi, opština daje platu i još pola zarade od vožnje, što ionako potroši Vidra, Ilijina "pokretna imovina". Fijaker pripada somborskoj Poljoprivrednoj školi.