K O D   K I C O Š A
 
Živan Milić
(1937-1993)
 
   (Kragujevac, 03.04.1937 - Beograd, 15.03.1993)
 
   Živan Milić je pevačku karijeru započeo na gimnazijskoj priredbi u Kragujevcu, gde je otpevao pesmu "Ublaži nemir moj".
   Kao dvadesetogodišnjak dolazi u Beograd.
   Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti.
   Prvu ploču snimio je 1961. godine sa Lolom Novaković.
   Njegov repertoar činile su starogradske pesme, romanse i zabavne melodije.
   Učestvovao je na skoro svim domaćim festivalima zabavne muzike i osvajao nagrade za interpretaciju. Nezaboravno je njegovo izvođenje melodije "Mali cvet", koje zadugo niko neće nadmašiti.
 
   Živan Milić poslednji je trubadur i čuvar jedne muzičke tradicije, po kojoj je lagano popadalo lišće zaborava.
   Njegov baršunasti glas poklanja nam godinama setnu poeziju starih muzičkih spomenara, zaboravljenih po tavanima i komodama građanskih kuća s kraja devetnaestog veka. Taj glas ima sposobnost da nam povrati izgubljeno vreme; dok slušamo njegove ploče, ispod naših prozora prestaje da tutnji, grmi i zviždi moderno vreme - ponovo smo u senci procvetalih lipa, za stolovima malih kafana gde se lagano pilo ohlađeno belo vino, sa žirado šeširom zabačenim na zatiljak...
   Ovaj pevač se još uvek hrabro odupire muzičkim modama koje nas povremeno plave; on još nije podlegao masovnoj histeriji muzike zgodne da se sluša u ritmu gume za žvakanje; tiho i nenametljivo, nekako po strani gužve muzičkih magazina i top-lista, on neguje svoj sopstveni stil "pevanja za svoju dušu", otkrivajući prave male dragocenosti iz već požutelih notnih stranica muzičkih albuma. U njegovom glasu ima mnogo nostalgije za starim vremenima, i mnogo razumevanja - koje se ne može drukčije "naučiti" sem uz duga sedenja kod "Tri šešira"! za jučerašnji svet, koji je, čini nam se danas, umeo lepše, sporije i nekako otmenije da proživi svoj život.
   Stare gradske pesme i romanse u interpretaciji Živana Milića zadržale su svoju autentičnu patinu, sačuvavši usput i neponovljivu svežinu.
   Evo, dakle, pesama uz koje su se zaljubljivale naše bake i udvarali naši očevi! Uverićete se i sami, iz njih izbija neka čudna nežnost koja nas osvaja i protiv naše volje - čini nam se dok se ova ploča okreće: vreme je stalo, zaustavili su se naši brzi životi u kojima nema vremena za setnu čežnju, ponovo smo na nekom starom šetalištu ispod kestenova i čekamo da prođe korzoom naša tajna ljubav.
   Živan Milić pozajmio je svoju ljubav i svoj glas tom dalekom vremenu i dok njegov glas treperi u polutami nekog nedeljnog popodneva, zatvoren u staru sobu koja miriše na dunje i bosiljak, pomišljam na to kako je dobro što postoji jedan ovakav pevač, spreman da sačuva od zaborava naše sentimentalno vaspitanje.
 
Momo Kapor
 

Ljubivoje Vidosavljević

Radmila Dimić

Zora Drempetić

Živan Milić
 
 
Copyright © 2005-2013 kodkicoša.com