U subotu na pazarni d'n u Vranje neki šeret videja ubavu ženu s's malecko dete, pa gu pituje:

- "Gospođo, čivoj je ovo dete?"

- "Moje," odgovori ona.

Šeret se promuva kroz pijac, vrnu se pa će ponovo:

- "Gospođo, mnogo vi je ubavo toj dete. Nego, kol'ko para će mi tražiš da mi napraviš takoj ubavo dete, ali s's moj materjal?"

 

   Vranje, jedno jutro, onakoj uz kafu, lafiv si muž i žena, k'd ona poče:

-   "Eeeee! Arso bre, nekad si zborija da me tolko voliš, da bi s's mene i u pakao živeja..."

Arsa gu zriknu onakoj ispod oči, pa vika:

- "Jes', Stano, istinu zboriš. Eve, zar mi se neje taj želja ispunila!"

 

   Iskočija Bora rano na sabajle da raboti nešto po avliju.

Zima, srce se cepi, a on od pola na dole ništa neje obukuja.

Gol kako od majku.

Videja ga Milan komšija, izbečija oči, pa vika na Boru:

- "Bože, komšijo, što rabotiš takoj gol po ovoj studeno vreme?!"

- "Muka, komšijo, muka."

- "Kakva muka, Boro, će se razboliš takoj gol!"

- "Begaj, bre, komšijo! Ovoj je izmislila moja žena.

Onomad me isterala po sneg pa mi se vrat ukočija.

S'g mi vika: Ajde, ajde, Boro, s'g će ti se možda nešto drugo ukoči..."

 

   Ispoveda se Vranjanac na komšiju:

- "Došja ja iz treću smenu od rabotu, kad pred kuću mi tuđe cipele.

Ulegnem unutra, kad u predsoblje tuđ mantil, kraj vrata tuđ kišobran,

a u sobu moja žena s's švalera!"

- "Bože, bože, komšijo! I što si rabotija?"

- "Prešja sam preko sve, ali kad sam videja da su naftaricu om'knali na šesticu...

srce mi se iscepalo!!!"

 

   Dva brata Vranjanca imali prijatelja u Crnoj Gori. Umreja on i braća krenu na saranu.

Dođev na groblje i slušav naricanje jednog rođaka:

- "Vukašine, snago naša! Rodio si se ka' ptić, živeo ka' ptić, umro ka' ptić..."

Na to će mlađi brat starijem:

- "A be, batke, s's praćku li ga utepaše?"

 

   Stojan i Cveta, kako golub i golubica, sediv si na klupu u Vranjski park...

K'd će ti Stojan u jed'n ma:

- "Cveto mori, kaži neki sladak reč."

- "Pa, Stojane, eve - siker."

- "Ma, nesam toj mislija. Nego, osićaš li ti nešto spram mene?"

- "Osićam, Stojane, osićam. Samo, sramujem se."

- "Ma, kaži slobodno, ne se sramuj."

- "Pa, eve pošteno da ti kažem, smrdiv ti noge, Stojane..."

 

   Udvara se seljak na jedno ubavo seljanče, pa gu vika:

- "A mori Savke, mnogo ubavo znaješ da poješ."

- "A odokle ti, Stojane, znaješ kako ja pojem? Kad si me slušaja?"

- "Nesam te slušaja nego onakoj znajem... Imaš, mori, noge ko slavuj!"

 

   Aerodrom u Nišu

Razglas:

- "Dame i gospodo, nemoj si *ebete sojke da ripate po avion,

neje šrafen nego lepen!"

 

   Narednik (na zabavi u Nišu prilazeći jednoj gospođici):

- "Gospođice, molim, jeste l' angažovani?"

Ona (okrenuv se majci koja seđaše kraj nje):

- "Majke-e-e, pituva me ova mangupina...

(pokazujući na narednika, koji stojeći kraj nje čekaše odgovor)

... ne li sam gažena?!"

 

   Imaja Piroćanac tri sina, pa dvojicu isprati u beli svet na rabotu.

Posle tri godine, dolaziv ovija dva sas voz, a na stanicu gi čekaju

tatko i najmalej brat, zarasli u brade.

Oni kad gi videše, udriše u kukanje pa pituju:

- "Kuku, tatko, da neje majka umrela?"

A tatko će:

- "Neje, majke vi ga, nego zašto ponesoste oba džileta, kad otidoste!"

 

   Sastali se u kafani Vranjanac, Leskovčanin i Piroćanac, i, kao što je red,

svako treba nešto da naruči.

Prvi će Vranjanac:

- "Ja ću naručim pijenje."

Drugi će Leskovčanin:

- "Ja ću naručim jedenje."

Tek će Piroćanac:

- "Ja si idem po svoji."

 

Najkraći vic o Piroćancima

- "Komšijaaa!"

- "Nemam!!!"