K O D   K I C O A
 
 
 
 
Beogradske kafane
Branislav Nuić
   Tu skoro čitao sam jedan oglas u novinama. Neka kafana, u jednom predgrađu Beograda, koja se ponosno nazvala "Novi vek", objavljuje da je "moderno preuređena" i da, sem odličnog pića i tačne posluge, svako veče u njoj "koncertira" daz-band i izvodi se dansing.
   "Novi vek", odista novi vek! Bolje ime nije mogla poneti ova kafana u predgrađu, pa da obelei period preloma koji nae doba preivljuje. Dok su mondenski etablismani sa egzotičnim imenima "Ekscelsior", "Palas", "Luksor", i "Splendid" suzbili iz centra nae prestonice nae stare kafanice kod "murka", Mecovalije" i "Dardanela", mi smo se, stari Beograđani, zar i mirili onim to novi ivot i novo doba mora sobom doneti. Brisali su se tragovi jedan po jedan; ruila se jedna po jedna kafana u kojoj smo mladost proveli, a često moda i mladost sahranili i mi smo pobono skidali kapu i aptali rezignirano za pokojnikom kojega su kraj nas proneli: "Bog da joj duu prosti!" Opratajući se tako sa jednim po jednim tragom staroga Beograda u centru njegovome, mi, stari Beograđani, koji se nalazimo u glasačkim spiskovima osamdesetih godina, povlačili smo se i sami iz centra i odlazili na periferije, tamo gde se povlačila tradicija suzbijena bujicom novoga ivota.
Nastavak ->

Kafana "Orač"
"Iz starog Beograda"
ivorad P. Jovanović
   U Paliluli, nekadanjem predgrađu Beograda koje je obilovalo ćor-sokacima, prizemnim kućercima na čijim se krovovima bakarila "čuvarkuća", sa prostranim dvoritima zasađenim kukuruzima i raznim voćem, postojale su nekada nekoliko poznatih kafana u koje su navraćali knjievnici, profesori, glumci i novinari. Od tih kafana na glasu je bio lokal "Kod orača" koji je niz godina drao Čiča Jordan Antonović, zvani Orden, simpatična figura starog Beograda. U nju su godinama navraćali mali ljudi: sitni činovnici, telegrafisti, potari, abadije, artiljerijski podnarednici, rabadije, Cigani svirači, nekoliko pesnika i novinara dugih kosa i lepravih kravata. Lokal je imao prostranu salu u kojoj su se odravale partijske konferencije i skuptine amala i rabadija.
Nastavak ->

Savinačka Kasina
Kafana na ćosku Malajničke
Mia D. Jovanović
   Postoje neka mesta na kojima se prosto rečeno: neprijatno osećam! Moda bih to iznenadno stanje moga duha mogao jednostavnije opisati kao nekakvu nelagodnost izazvanu posebnom vrstom nepodnoljivog osećaja tuge. Raslo bi do granica najbliih bezrazlonoj i haotičnoj melanholiji. Kao da sam se ba tog trenutka promenio - preobratio; iz jednog običnog, čilog prolaznika u paranoičnu osobu koja se hvata za dep u potrazi za nitroglicerinom. Ne znam ni sam otkuda mi taj lek pade na pamet, jer nisam srčani bolesnik, ali, uvreilo se valjda, pričaju: "treba odmah pod jezik staviti jednu pilulicu!" Jedan moj poznanik, pevač, imao je drugačiji tik. Kad bi ga, "to neto" spopalo, znao je da nategne iz naročito oblikovane flaice, (nekada se mogla kupiti u svakoj trafici), neku gadno parfimisanu travaricu od koje bi ga - tvrdio je - svi ti grudni i ostali molijerovski bolovi odmah prestajali. Ne znam ta se sa njim desilo, ne viđam vie ni tu rakiju. Samo, za razliku od njega, ja sam nesvesno izjednačavao tu moju neobjanjivu vrstu sete, sa jo neobjanjivijim i bezrazlonijim strahom od prolaznosti!
Nastavak ->
Tri eira
Kičevo
Kod Tri seljaka
Dardaneli
Tri lista duvana
Bosfor
 
 

Copyright 2005-2013 kodkicoa.com