|
Poznala sam te kad sneg se
topi,
topi, i duva vetar mlak.
Blizina proleća
dušu
mi opi,
opi, pa
žudno udisah zrak.
S nežnošću
gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da
ćeš
biti mi drag,
drag u
životu celom.
Poznala sam te u zvonki dan,
dan pijan, svež
i mek.
Činjaše
mi se već
davno znan,
znan kad te poznadoh tek.
S nežnošću
gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da
ćeš
biti mi drag,
drag u
životu celom.
Poznala sam te kad kopni
led,
led, dok se budi proleća
dah;
kad dan je
čas rumen,
čas setan, bled,
kad sretno je i tužno
u isti mah.
S nežnošću
gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da
ćeš
biti mi drag,
drag u
životu celom.
|
