K O D   K I C O A
 
 
 
 
 
 
Rus, srpski ratni fotograf
Slikom za istinu
 
Samson Černov bio je rečitiji i bolji predstavnik naeg naroda u svemu
od mnogih dravnih zvaničnika, ali je u dananjoj Srbiji gotovo zaboravljen
 
   Ako prelistamo fotografije, razglednice ili ilustracije iz vremena balkanskih i Prvog svetskog rata, s motivima iz Srbije ili srpske vojske, srećemo imena srpskih ratnih fotografa i ratnih slikara, pre svih Riste Marjanovića, a onda i vojnog svetenika Riste ukovića ili Vladimira Becića.
   Ređe ćemo sresti ispisano ime Samsona Černova koji je snimio, moda, najvie fotografija, izradio veliki broj umetničkih slika i snimio nekoliko dokumentarnih filmova. Za ime ovog Rusa ponekad se vezuju protivurečni podaci koji nam ne dozvoljavaju da sa sigurnoću celovito sagledamo njegov ivot, obim i vrednost dela i zasluge koje ima za na narod.
   Pre izvesnog vremena doli smo do intervjua koji je Černov 1918. godine dao novinaru "Njujork tajmsa", u kome se razjanjavaju najmanje dve nedoumice: kad je Černov rođen i kako je doao u Srbiju.
   U tom intervjuu on napominje da je sa sedamnaest godina, kao dobrovoljac, pristupio ruskoj vojsci u Rusko-japanskom ratu. Ako znamo da je ovaj rat počeo u februaru 1904, a okončao se u septembru 1905. godine, moemo da pretpostavimo da je Samson Černov rođen oko 1887. godine.
   Na istom mestu Černov izjavljuje da je u Srbiju prispeo kao dvadesetpetogodinjak, 1912. godine, da bi bio ratni dopisnik ruskih listova "Novoje vremja" (dnevni list) i "Ruskoje slovo" (mesečnik). Po svoj prilici kod nas je stigao iz Pariza, pa pretpostavljamo da je, pre nego to je upućen na Balkan, bio dopisnik ovih ruskih listova iz Francuske. Po podacima kojima je raspolagao ef srpske obavetajne slube Dragutin Dimitrijević Apis, Černov je u Rusiji imao porodicu, suprugu i decu.
 
Po frontovima
 
   Na osnovu fotografija s fronta zaključujemo da se Černov u Srbiji obreo na samom početku Prvog balkanskog rata. Izgleda da je sklopio ugovor s francuskim izdavačima, te su njegove fotografije objavljene i u pariskom "Ilustrasionu". Nije stigao ni da ode iz Srbije, a već je počeo i Drugi balkanski rat. Snimao je velike napore srpske vojske i naroda, kao i posledice bugarskih zločina.
   Osim nesporne fotografske vetine, Černov je imao i drugu, ređu osobinu da svoje fotografije sredi i sloi kao priču, te da ih izloi javnosti. Sa 400-500 fotografija iz balkanskih ratova Černov je, u avgustu 1913. godine, priredio izlobu u beogradskom Oficirskom domu (danas je u toj zgradi Studentski kulturni centar). Biće da su to fotografije koje se danas čuvaju u Arhivu Srbije u Beogradu, sloene u četiri albuma.
   Međutim, izgleda da to nije bila prva izloba ovih fotografija, jer ondanje beogradske novine piu da su se u lepotu Černovljevih fotografija uverili i Englezi, to navodi na pomisao da je pre ove priređena i izloba u Londonu. U novembru iste godine, Černov dri predavanje i u Parizu, gde verovatno izlae neke od svojih snimaka.
   U proleće 1914. godine, u Petrogradu, u uglednom hotelu "Astorija", on je pored fotografija, izloio i slike u ulju irine od jednog do dva metra. Černov je svoje fotografije iskoristio kao predloke za velike uljane slike. Miroslav Spalajković, poslanik Srbije u Rusiji, izvestio je vladu: "Većina ovdanjih boljih umetnika razgledala je ove radove, i nali su da ove slike po svojoj sadrini predstavljaju retku vrednost, a po svom umetničkom uspehu idu uz radove ruskog slikara Verečagina."
   Samson Černov se kao dopisnik iz Srbije pojavio ponovo neposredno posle Sarajevskog atentata. Po otpočinjanju ratnih dejstava u Prvom svetskom ratu, Černov - zajedno s Francuzom Anrijem Barbisom - dobija automobil i vozača da bi mogli uspenije da obavljaju svoju dunost.
   Međutim, u septembru 1914. godine, Vrhovna komanda srpske vojske priključuje ga filmskoj ekipi Đoke M. Bogdanovića, vlasnika bioskopa "Kasina", koja snima događaje na frontu prema Savi, razrueni abac, prelazak srpske vojske preko Save i dejstva u Sremu, kao i austrijsko razaranje Beograda. Uporedo, Černov i dalje snima fotoaparatom.
 
Vana izloba
 
   Nije napustio Srbiju ni posle sloma 1915. godine i povlačenja prema Albaniji. Zajedno s vojskom i narodom proao je albansku golgotu, i na tom putu napravio najdramatičnije snimke bezgranične snene beline i usamljenih srpskih vojnika koji se bore sa hladnoćom, glađu i neprijateljem.
   Sam Nikola Paić, predsednik srpske vlade, na Krfu je odlučio da Samsona Černova poalje u Evropu, da tamo pronosi istinu o hrabrosti i patnjama srpske vojske i naroda. Iako je i Rista Marjanović sluio istom cilju, Paić je smatrao da će Francuzima i Englezima biti uverljivija priča koju im donosi neko ko nije Srbin, kao neutralan svedok. Isto tako je kasnije svedočio i dr. Rudolf Arčibald Rajs.
   Černov se potrudio da to poverenje i opravda. U Galeriji Kraljevskog instituta u Londonu je, 5. juna 1916. godine, otvorena izloba fotografija i akvarela s motivima iz srpskih ratova od 1912. do 1915. godine. Izlobu je otvorio ruski veliki knez Mihail Mihailović Romanov, stric cara Nikolaja II, a bili su prisutni svi ambasadori savezničkih drava. S Krfa je doao i Nikola Paić.
   Autor izlobe, Černov, vie od sat i po svedočio je o borbi srpskog naroda za oslobođenje od Turaka i odbrani od Austrijanaca i Nemaca. Preko est stotina zvanica ćutke je i sa saučećem odslualo potresnu priču. Sutradan su sve ugledne engleske novine objavile prikaze izlobe. Novinar "Ivning njuza" prikaz je zavrio rečima: "Englezi, ne treba da se plaite tih mračnih boja. Idite da vidite kako se jedan narod sjajno borio i kako se i mi moramo boriti da ne bismo dočekali sudbinu ovog slavnog, herojskog naroda."
   Izloba je bila otvorena do avgusta. Poseta je bila velika, a tira kataloga, albuma s dvadesetak odabranih fotografija tampanih kao razglednice, morao je da bude dotampavan. Međutim, Černov nije ostao u Londonu.
   Već u julu 1916. godine vratio se na Krf. Tamo je učinio poseban gest. Rođen u ruskoj jevrejskoj porodici, poeleo je da Srbima bude jo blii. Izrazio je elju da krtenjem postane pravoslavac. Za krtenog kuma odabrao je generala Boidara Terzića, ministra vojnog, i na krtenju, 16. jula 1916. godine, dobio ime srpskog regenta Aleksandra.
 
U uniformi kapetana
 
   Tako se okončalo jedno razdoblje u istoriji Srba i ivotu Samsona Černova. Srpska vojska se na Krfu, Tunisu i Francuskoj oporavila i prela na Solunski front, gde je sledeće dve godine, zajedno sa saveznicima, uporno tukla Austrijance, Nemce i Bugare. Samson Černov ostao je bez otadbine, 1917. godine se u Rusiji dogodila revolucija a on, kao pristalica "belih", nije mogao da se vrati kući. Zato je za svoju domovinu odabrao Francusku i primio je francusko dravljanstvo.
"Kako Srbi ostavljaju svoje domove" - fotografija iz Muzeja primenjene umetnosti
 
   Međutim, niti je on zaboravio Srbiju, niti je Paić zaboravio njega. Pred kraj rata, Paić alje Černova u Ameriku. U martu 1918. godine izlae fotografije i akvarele u Njujorku, u "Grand central palasu". Opet dri predavanja, a 17. marta "Njujork tajms" na celoj strani objavljuje intervju s njim. I opet Černov malo govori o sebi, a mnogo o srpskom narodu kome je neophodna pomoć, o starom srpskom kralju Petru I Karađorđeviću i o hrabroj srpskoj vojsci koja krvari na obroncima makedonskih planina.
   Neko vreme se zadrao u Sjedinjenim Američkim Dravama. Za sve vreme boravka nosio je uniformu kapetana srpske vojske. Tako ga oslovljavaju u pomenutom intervjuu, a tako belee i časopisi iz unutranjosti, kad ga pominju kao darodavca fotografija za neke biblioteke i drutva.
   Po zavretku rata, aprila 1919. godine, Černov u Parizu dri seriju predavanja o Srbima i njihovoj borbi, ba u vreme kad se vre pripreme za odravanje mirnovih pregovora između zaraćenih strana. Ovaj ruski fotograf i slikar bio je rečitiji i bolji predstavnik Srba u svetu od mnogih dravnih zvaničnika. Ali, izgleda da su ga Srbi zaboravili, kao to su zaboravili i Arčibalda Rajsa.
   Nigde se u srpskim istorijama ne pominje Aleksandar Samson Černov, osim ponekad u istoriji srpske fotografije i filma. Zvanično, nije poznato ta se s njim dogodilo posle 1919. godine.
 
Milorad Jovanović
 
(Politikin Zabavnik, broj 3069, 2010. godine)

ALBUM SRPSKIH FOTOGRAFIJA 1912-1916
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Copyright 2005-2013 kodkicoa.com