|
Stvarao je katedrale
Za ništavan
oče-nas,
Rasplitao integrale
Za prebijen marijaš.
Beskrajni je dozvo svet
U bezmernom osećaju,
Bacio ga kao cvet
Bolesnome zavičaju.
Gromove je zahuktao,
Snage vezo preogromne;
On je za nas, brodolomne,
Roj stoleća
razbuktao.
Slomljen leži
sad kraj druma
Kao zmija prebijena;
U njemu je glad i
čuma
Groznicama zanesena
Gorčinama
opijena.
|
