|
Vekovima tice nas klikuju
Da um se pomrači,
da duša
svisne
Ali bogovi tamno likuju
I sumorno grane
šumore lisne.
U jednu bi zaveru tice da vežu,
da spletu i spoje:
Sva krila, sve pesme, sve
zore i sve boje...
Od leta tičjeg
do leta
Od sveta ičijeg
do sveta
Nas dvoga samo se boje
Ne mogu da nas vide i
čuju
Protiv nas zavere svoje
Bogovi grubi pletu i kuju...
Mrzak im je duh i duha slast
I tica mudrih raspevana
strast.
|
