|
Raspevaću
očaj
stare vasione,
Trenutak
što cvili, dane koji
zvone,
U sazvučja
živih ukobiću
rez.
Zarobiću
slatke brojeve i spone
Iskriviću
bića
da se bolno sklone
U sitnog iverja utrnuli vez.
Kroz pravilo
šare, kroz zanos
poretka
Preboleću
značaj
kraja i početka
Uskladiću
prekroj i pretanak bod.
Osvetiću
ljude: grozničavog
pretka
Zbunjenog potomka; u
buncanja jetka
Rasplinut, razvijen opčinjeni
rod.
Razgaljenih snova nedozvanje
bujno
Slomljenih poleta nadanje
uzrujno
Odnosa i srži
zaneseni sklop
Nek se zaleluja, zgranut,
jedva
čujno -
I ko tanka para nek iščili
rujno
Bezbrojnog iskustva preobražen
snop.
|
