|
Svuda je teško
šumilo
Krv se crveno zbivala
Crvljivo sunce glumilo
Jednakost ludo je bivala
Nebesa se posakrivala.
Al sve se znalo, kako sećalo!
Sve se bez pojma shvatalo
Kandžom
se senku hvatalo...
- Svetsko je Veće
većalo.
Vreme se gorko zgrušalo
Negde se trenom slušalo:
Ko da je divni cvrkut korio
Ko da se davni neko borio
Il opet: mene, bez mene -
stvorio...
Zalud je sve u snu od sumora.
Pokajni
šumor tromog umora
I sve
što ikad iko voleo
Sve
čemu ikad iko odoleo
Sve: slepa, kobna, tupa sečiva...
A stvarnost gusta, gnjila,
neizlečiva...
|
