|
Dok ja lagano urastam u
magle
Gubim sve lično
i prisno
I samu uspomenu zvukova -
I ne mogu da dočekam
nadahnut
čas -
Školjka sa milijardu
recki i
šara
Tankih zareza i sitnih
titraja
Povukla se u slatku slutnju
I besprimeran ograničava
sklad
U najužem
zvučnom
beskraju.
Dok požari
sunaca zaneseno zrače
Kao najbezumnije srce
vasione
Poklanjajući
tamama i bezdanima
Ceo svoj raspevani
žar
I dok sve razdaje, raskiva,
rasniva
I nema zastanka u davanju -
I od muzike svega pomaljen
je svet -
Neki drevni, zaostali
tvrdica-bog
Skupio je u sebe celu
basnoslovnu bajku,
Svu ljubav vekovnih slutnji,
Sav smisao znanja i
mudrolija,
Beskrajnu pesmu koja se ne
pretrže
I ne da nikom ni jednu puku
utehu,
Ni jedan jedini rosni zvuk.
|
