|
Ne boli nas.
Gračanice
vie
nema,
ta bi nam takovska
groblja?
Marko se gadi buđenja
i zore,
grobovi
ćute, ne zbore.
U nebo die
nas
prezriv osmeh roblja.
Nećemo
ni pobedu ni sjaj.
Da nam ponude raj,
sve zvede sa neba skinu.
Da nas zagrle koji nas more,
i njina zemlja sva izgore,
i kleknu pred nas u prainu.
Da nam svi ruke ljube,
i kliču
i krune meću,
i opet zatrube trube
cveće
i
čast i sreću.
Mi vie
tome ne verujemo,
nit ita
na svetu potujemo.
Ničega
eljno ne očekujemo,
mi nita
ne oplakujemo.
Nama je dobro.
Prokleta pobeda i oduevljenje.
Da
ivi mrnja
smrt prezrenje.
|
