K O D   K I C O Š A
 
Priča
Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, kao crna svila
u nedrima golim.
 
I da je u nama pre uranka
zamiriso bagrem beo.
 
Slučajno se setih neveseo,
jer volim:
da sklopim oči i ćutim.
 
Kad bagrem dogodine zamiriše,
ko zna gde ću biti.
U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.
 
 
San Vito, al Tagliamento, 1918.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Copyright © 2005-2013 kodkicoša.com