K O D   K I C O A
Laza Kostić
1841-1910
 
Biografski podaci
1841 - rodio se 31. januara, "na Tri jerarha, u ponoći", u Kovilju, u Bačkoj, od oca Petra, graničarskog podoficira, i matere Hristine, iz ugledne trgovačke kuće Jovanovića.
1851 - otac ga, posle zavrene osnovne kole u Kovilju, odvodi u pančevačku nemačku realku, gde svrava dva razreda.
1852 - u jesen upisuje se u III razred novosadske gimnazije, gde mu je nastanik Jovan orđević.
1855 - u jesen odlazi u Budim, gde svrava nemačku viu gimnaziju i polae maturu 1859, upisuje se na pravni fakultet u Peti.
1863 - 30. decembra određuju se referenti za njegova Maksima Crnojevića, podnesenog Matici srpskoj.
1864 - u leto organizuje u Novom Sadu proslavu tristagodinjice ekspira.
1866 - 15. maja polae doktorat prava i postaje profesor na novosadskoj gimnaziji.
1867 - putuje na svetsku izlobu u Pariz, potom na sveslovensku etnografsku izlobu u Moskvu; izabran za velikog belenika novosadskog magistrata, u kojem će sluiti pet godina (do maja 1872).
1869 - putuje u Prag, na otvaranje čekog narodnog pozorita; kratko vreme pritvoren u Peti, zbog tobonjeg učeća u zaveri protiv kneza Mihaila.
1871 - septembra učestvuje na izradi ustava Drutva za oslobođenje i ujedinjenje srpsko; prvi boravak na Cetinju.
1872 - avgusta uhapen u N. Sadu i proveo pet meseci u petanskom istranom zatvoru, denunciran od političkih protivnika.
1873 - izabran za srpskog poslanika u petanski Parlamenat, čiji je član do god. 1876.
1876 - pritvoren zbog optube da je vrbovao dobrovoljce za Srbiju.
1878 - sekretar Jovana Ristića na berlinskom kongresu.
1880 - marta stupa u slubu Ministarstva inostranih poslova u Beogradu, postavljen za sekretara srpskog poslanstva u Petrogradu, gde ostaje samo četiri meseca, vraća se u Beograd.
1881 - oktobra preuzima urednitvo Srpske nezavisnosti, organa liberalne stranke, i uređuje ga do oktobra 1883; po izbijanju timočke bune, prelazi u Zemun i zimu provodi u Subotici, kod prijatelja.
1884 - na poziv kneza Nikole odlazi na Cetinje, gde ostaje do aprila 1891.
1891 - vraća se u zavičaj, ivi u Novom Sadu i Kruedolu.
1895 - u jesen eni se Julijanom Palanački, i od tada ivi u Somboru.
1909 - 3. juna zavrava svoju poslednju pesmu Santa Maria della Salute.
1910 - u petak, 9. decembra ujutru, umire u jednom bečkom sanatorijumu; sahranjen na somborskom groblju.
 
 
 
 
 
 
 

Copyright 2005-2012 kodkicoa.com