K O D   K I C O Š A
 
 
 
 
 
 
 
Mara Πorđević
(1916-2003)
 
Marine kosovske pesme iz Pančeva
Saša Janoš
 
   Značajne stranice u istoriji pevanja na Radio Beogradu, kao i u istoriji narodne muzike uopšte, velikim slovima ispisala je velika Mara Πorđević. Rođena je 31. januara 1916. godine u Odabeštu (Rumunija), gde su joj roditelji bili na privremenom radu. Leta iste godine umro joj je otac, a majka se s njom i sinom Jovanom vratila u rodno Tetovo (Makedonija). Odrastajući u izrazito muzikalnoj porodici Mara se susrela s pesmom u najranijem detinjstvu, slušajući priče o ocu koji je bio odličan pevač, a stariji Tetovci pamtili su i dedu kao takođe vrlo muzikalnog. Mara je uvek i rado pevala ne samo na porodičnim slavljima već i po Tetovu, gde god bi je zvali. Većinu pesama naučila je od starog tetovskog pevača Noneta Grnčara, a neke i od majke i tetke. Kada je završila malu maturu, želela je da postane učiteljica. Prošla je lekarski pregled, ali nije položila prijemni ispit iz muzičkog s obrazloženjem profesora Stevana Šijačkog da "nema dovoljno razvijen sluh". Završila je krojački zanat i 1934. godine udala se za učitelja Slobodana Πorđevića, koji je bio na službi u Tetovu, i tu su im se rodili sinovi Dragiša i Vojislav.
   Po osnivanju Radio Skoplja (januar 1941) bila je raspisana audicija za pevače i Mara se, po nagovoru starijih članova porodice, prijavila. Od 85 kandidata, primljena je kao jedina pevačica. Ovog puta isti onaj profesor Šijački bio je oduševljen njenim glasom i pesmom. Kada ga je podsetila ko je, rekao joj je: "E, dete moje. Onda nisi imala sluh, a sada ti se sluh razvio". Međutim, na Radio Skoplju pevala je veoma kratko jer je ubrzo počeo Drugi svetski rat, pa je radio-stanica bila zatvorena. Tokom rata Mara nikada i nigde nije pevala. Kad se rat završio, njen suprug dobio je službu u Prištini, gde je porodica živela od avgusta 1945. do decembra 1950. godine. Mara se priključila KUD-u "Radnički" kao solista i član hora, gde je pored tetovskih pevala i kosovske pesme, koje je učila od starijih žitelja u Prištini, a zbog sličnosti, odmah ih je zavolela. Ubrzo po otvaranju Radio Prištine (1946) postala je solista i ovog radija. Prelomni trenutak u karijeri bila joj je turneja "Radničkog" po Istri (1947). Organizator Sava Bugarčić, tadašnji direktor "Putnika", oduševljen njenim pevanjem i do tada nedovoljno poznatim repertoarom, o njoj je obavestio Radio Beograd, na kome do tada nije bilo pevača s Kosova (ne računajući studentkinju etnomuzikologije Nadu Patrnogić iz Prizrena koja je pevala povremeno i iz hobija). Leta 1947. godine muzički urednici Radio Beograda poslali su joj poziv za audiciju, koju je položila i oduševila članove komisije: Vlastimira Pavlovića Carevca, Maksu Popova, Boru Ilića i Πorđa Karaklajića. Posle samo nedelju dana bila je zakazana emisija i Mara je s Carevcem zapevala "uživo" ispred mikrofona Radio Beograda. Do 1950. godine, kada je njen suprug Slobodan dobio posao u Pančevu, paralelno je pevala na Radio Prištini i Radio Beogradu. Nakon preseljenja u Pančevo, gde je živela do kraja života, postala je stalni solista Radio Beograda i dobila status "radio-pevača I A klase". Nastupala je s Carevcem, a po osnivanju seksteta Dušana Radetića, koji je imao jaku ritmičku sekciju pogodnu za kosovske pesme, muzički uredici odlučili su da bude prvi pevač koga će sekstet pratiti. Posle ukidanja Rezolucije Informbiroa (1956) Mara je s grupom najboljih radio-pevača gostovala mesec dana u Bugarskoj. Turneja je ponovljena nakon dve godine i to su jedine strane turneje na kojima je učestvovala. Pored nastupa u tadašnjoj SFRJ, u društvu kolega nastupala je i u Pančevu, najčešće u bašti Vajfertove pivare i nekadašnjem restoranu "Slavina".
   Sve trajne snimke u Radio Beogradu Mara je snimila od 1956. do 1969. godine. Prvu ploču, grafitno-lomljivu, snimila je za zagrebački "Jugoton" 1952. godine, a ubrzo zatim još jednu. PGP RTB izdao je samo dve singl ploče, ali se 2000. godine pojavio i njen CD. Udruženje estradnih umetnika Srbije i Jugoslavije 1971. godine priznalo joj je pevački radni staž na radio-stanicama u Skoplju, Prištini i Beogradu. Otišla je u penziju i tu bi priča o pevačkoj karijeri mogla biti završena. Međutim, za pravog pevača ne postoji penzija. Nasa sugrađanka Mara tada je pevala za sebe i one koji je vole. Događalo se da dok šeta s društvom uveče, čim čuje tamburaše u restoranu "Park", uđe i bez ikakve probe, krajnje spontano, po pola sata peva na opšte zadovoljstvo i muzičara i gostiju. Često je pevala i u Klubu prosvetnih radnika, gde je njen suprug svirao prim i gitaru. Za svoj rad nikada nije dobila nijedno priznanje, ni od Radio Beograda ni od Radio Prištine. Mara Πorđević napustila nas je zauvek 22. januara 2003. godine, u 87. godini. Ostale su pesme "Oj, golube", "Srce mi boluje", "Karanfil se na put sprema", "Beli lice Prizrenka devojka" i mnoge druge, koje čuvaju sećanje na ovu veliku umetnicu. Pesme koje je proslavila i zbog kojih je bila i ostala neponovljiva. Nažalost, niko u Pančevu do danas se nije setio da u znak sećanja na nju i u znak zahvalnosti neka od ulica ponese njeno ime, kada već za života nije bila proglasena zaslužnom građankom ovoga grada.
 
(Pančevac #4244, 08.05.2008. godine)
 
Poslušajte:
 

Ljubivoje Vidosavljević

Radmila Dimić

Zora Drempetić

Mara Πorđević
 
 
Copyright © 2005-2013 kodkicoša.com