K O D   K I C O A
Petar Konjović
1883-1970
 
Biografski podaci
   Rođen je u Čurugu, a gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, da bi, zavrivi četvrti razred, preao u Srpsku učiteljsku kolu u Somboru, u to vreme jedno od arita muzičkog ivota na ovome području. Kao pre toga Josifu Marinkoviću, i Konjoviću je muziku predavao Dragutin Blaek, iskusni horovođa i muzički pisac. Konjović je brzo stao pred hor, a Sombor je čuven po negovanju ovog tipa muzike, da bi ubrzo, već 1903. napisao i svoj prvi opus - operu enidba Miloa Obilića (ili drugde enidba Miloeva), potapajući se udbenicima koji su mu bili pri ruci i Veberovim Čarobnim strelcem. Njegov savremenik i drug, Veljko Petrović ovako govori:
   "Kada je mladi Konjović, čupav i namrgođen kao to pristoji mladim Titanima, dirigovao svoju liturgiju, u kojoj je bilo verovatno i vagnerovskih i debisijevskih prizvuka, omladina, drugovi izvođaci ili ostali, galerija i klaka, bili su oduevljeni i slavodobitni. Stariji su, razume se, mahali glavom, a čuveni ceremonijalac i parado, prota Kupusarević je iz oltara doviknuo: - Ovo nije opera!".
   Kada se Konjović sa mučnom, askerski stečenom uteđevinom i sa desetak kila kompozicija, među njima i sa čitavom operom, pojavio pred rektorom Prakog konzervatorijuma, ovaj se isto tako začudio, podsmehnuo, čuvi da ovaj panonac-balkanac moe s to malo novaca da izgura samo dvadeset meseci. Pa ipak, prelistao je partiture i utvrdio "da ga treba pustiti odmah u drugu godinu". Bilo je to 1904.
   Dve godine potom, angaovan je kao horovođa i nastavnik u Zemunu, da bi kasnije predavao u Srpskoj muzičkoj koli u Beogradu, sve do I. svetskog rata, kada se vraća u Sombor. Tu prerađuje svoju prvu operu, koja, tako izmenjena, praizvedbu doivljava u Zagrebu, ali zbog ratne cenzure, kao Vilin veo. Posle dunosti inspektora za muziku u Ministarstvu prosvete (1921.) postaje direktor Opere u Zagrebu (do 1926.), da bi nakon toga bio upravnik pozorita u Osijeku, pa u Splitu i Novom Sadu. 1933. se vraća u Zagreb  gde ostaje do 1939. kada je postavljen za profesora Muzičke akademije u Beogradu, čiji kasnije postaje i rektor. 1946. je izabran u zvanje redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), na čelu čijeg se Muzikolokog instituta nalazio od 1948. do 1954. godine.
   Izvor Konjovićeve inspiracije se nalazi u folkloru, a svoje estetske principe je izneo u svojim studijama i napisima. Zadojen u mladosti vokalnom muzikom, godinama vezan uz scenu, Konjović kao stvaralac najčeće posee za vokalnim ili vokalno-instrumentalnim delima, u kojima postie i svoja najbolja ostvarenja. On se u njoj dosledno oslanja na muziku govora, pa čak proiruje taj postupak na isntrumentalni deo. U celini uzevi, njegovo se stvaralatvo nadovezuje na realizam Musorgskog i Borodina, a posebno na Leoa Janačeka, no u isti mah i na Mokranjca, oca nacionalne muzike u Srbiji.
   Na području instrumentalne muzike, Konjović nije pruio mnogo dela, ali se među njima ističu Simfonija u c-molu iz 1907., Jadranski kapričo za violinu i orkestar (1933.), simfonijska poema Makar Čudra (prema Gorkom, 1944.), dva gudačka kvarteta (d-mol i f-mol) i kao njegovo najznačajnije delo Simfonijski triptihon Kotana, sastavljen iz instrumentalnih delova njegove istoimene opere: interludija između I. i II. čina (Sobina), preludij V. slike (Kestenova gora) i baletskih numera (Velika čočečka igra).
   Pored brojnih horova i solo pesama, Konjović je napisao i pet opera: operski prvenac "endiba Miloeva" ("Vilin veo"), zatim "Knez od Zete" (prema Lazi Kostiću, 1929.), "Kotana" (1931., prerađena 1940. i 1949.), komična opera "Seljaci" (prema Veselinovićevom idu, 1952.) i poslednja opera "Otadbina" (prema Vojnovićevom spevu Smrt majke Jugovića).
 
("Muzički leksikon", Ilija Vrsajkov)
 
* ♫ Velika čočečka igra
Hor i simfonijski orkestar RTB
Dirigent Mladen Jagut
 
 
 
 
 

Petar Konjović

 

Stevan Hristić

 
 

 

 

Copyright 2005-2013 kodkicoa.com