K O D   K I C O Š A
 
Građanska kasina
   U srednjem delu današnje Ulice kralja Petra, od Uzun-Mirkove do Knez-Mihailove, nije nikad bilo kafana, a u delu koji od Knez-Mihailove slazi ka Sabornoj crkvi jedna od najznamenitijih javnih ustanova, iako ne kafana u pravome smislu, bila je Građanska kasina, na gornjem spratu velike zgrade društva "Sloge", koja sad već ne postoji. Tu se danas podiže velika zgrada zadužbine Nikole Spasića (palata Sloga).
   Građanska kasina kao ustanova imala je svoj naročiti i veliki značaj za život naše prestonice i za razvitak i napredak našega društva. Ona je bila središte gde se zbiralo sve što je uglednije, i trgovac i oficir i činovnik, i gde je naš stari Beograd nalazio one intimne porodične zabave, kakve su naročito u toj ustanovi negovane.
   Građanska kasina je ustanovljena 1869. godine, inicijativom tadanjih intelektualaca, vaspitanih na strani, koji su imali prilike da vide slične ustanove. Od prve već osetilo se koliko je ona bila dobrodošla beogradskome mladome društvu koje, sem kafane i ulice, nije imalo prilike gde bi se steklo i upoznalo. U Građanskoj kasini ljudi su se međusobno bliže upoznali i združili, a tako isto i porodice. Mnogi i mnogi današnji brak naših oceva i naših majki ima da blagodari tome upoznavanju i zbliženju u Građanskoj kasini. U Građanskoj kasini održavani su najotmeniji koncerti, besede i zabave i Građanska kasina je dugi niz godina zamenjivala današnji Narodni univerzitet, jer su u njoj održavana redovna predavanja iz svih oblasti nauke i života.
   Koliko je Građanska kasina bila napredna ustanova u svoje vreme najbolje se vidi iz godišnjeg izveštaja uprave iz godine 1874. Prema izveštaju od te godine Građanska kasina imala je sopstvenog nameštaja u vrednosti od hiljadu dukata i nekoliko hiljada groša prihoda preko svih troškova.
   Februara 1876. godine održan je u prostorijama Građanske kasine prvi zbor Beograđana radi osnivanja srpskog Crvenog krsta. I tako ta značajna i blagotvorna ustanova začinje svoj život iz Građanske kasine. Krajem 1880. godine održan je u prostorijama Građanske kasine i prvi sastanak beogradskih novinara radi osnivanja srpskog Novinarskog udruženja. I mnoge druge naše ustanove začele su svoj život pod krovom Građanske kasine, gde su se održavale mnoge i mnoge konferencije po privrednim i socijalnim pitanjima.
   Građanska kasina služila je u to doba i kao paviljon za umetničke izložbe. Mada tih izložbi nije bilo tako mnogo, ali ukoliko ih je bilo održavane su u salonima Građanske kasine.
   Kasina je imala svoju vrlo snabdevenu čitaonicu gde su se sem domaćih novina mogli naći i mnogi strani listovi, a imala je i priličnu biblioteku sa vrlo probranim knjigama.
   Poslednjih godina, pred veliki rat, Kasina je već pokazivala znake klonulosti: živela je i životarila, ali se jasno opažalo da izumire. Posle rata nastupilo je današnje doba klubova te se na obnovu Građanske kasine više i ne pomišlja. To utoliko pre što beogradsko društvo i ne oseća potrebu više za onim zabavama porodičnoga karaktera, kakve su se u Građanskoj kasini negovale.
   Pre rata još, Građanska kasina je morala da napusti i svoje dugogodišnje prostorije u Slozi, te se odselila bila u kuću dr Vladana Ðorđevića u Poenkareovoj ulici, u kojoj je zgradi i likvidirana...
 
 
 
 
 
 
 
 
Copyright © 2005-2013 kodkicoša.com