Beogradska
trgovačka
čarija
zasluuje
svoju naročitu
istoriju, i po njenim
trgovinsko-političkim
tenjama
i po njenome učeću
u javnome
ivotu i po
fizionomiji koju ona tako
naglo menja.
Pod trgovačkom
čarijom
smatrala se dananja
Ulica kralja Petra, koja
polazi od Saborne crkve pa
ide Zerekom do Dorćola.
Ta je ulica doskora nosila
ime Dubrovačke,
ranije Trgovačke
ulice, a jo
ranije zvala se prosto
čarija.
U to doba, delila se ona na
tri dela: Glavna
čarija,
Zerek i Dorćol.
U ovome
člančiću
pozabavićemo
se Glavnom
čarijom
koja polazi od Saborne crkve
i ide do raskrća
Knez Mihailove i Kralja
Petra ulice. Danas se u tome
delu
čarije
ponosno diu
zgrade
ćir-Mihajla Pavlovića,
gazda-Milana Pavlovića,
Narodna banka, osnovna
kola i gvozdena kuća
Benciona Buli, ali ta ulica
nije bila postidna ni pre
pola veka, pa ni ranije. Jo
tada su se u toj ulici
dizale ponosne zgrade, kao
Mitropolija, Staro zdanje i
Sloga.
No nije to fizionomija
zgrada koja zasluuje
svoju istoriju, već
fizionomija same
čarije
koja je za nekoliko decenija
pretrpela neverovatan
preobraaj.
Ne moe
čovek
čisto verovati da je
za tako mali broj godina
izumrla gotovo cela
čarija
i da danas u celom njenom
najivljem
delu nema ni jedne stare
firme a retko koje ili
gotovo ni jedno od imena sa
tih firmi da je jo
u
ivotu.
Stoga i hoću
da bacim jedan pogled na tu
čariju
kakva je ona izgledala između
pedesetih i
esetih godina prologa
veka.
Hajde da zajedno
etamo
kroz tadanju
čariju,
te da se sećamo
pojedinih firmi ili, ukoliko
ih se mi ne sećamo,
da prizovemo stare ljude,
koji
će nam rado pričati
o tim starim, dobrim
vremenima.
Pođimo
od dananje
kafane "Znaka pitanja", pa
hajdemo tom stranom, kraj
Narodne banke sve do Spasićeve
zadubine
(palate "Sloge"). Kad taj
red svrimo,
mi
ćemo se opet vratiti
te početi
od crkve pa levom stranom.
Na samome uglu bila je kuća
čuvenoga Ećim-Tome.
Tu se sad die
kuća
mase Stefanovića,
do nje, i sad postoji onakva
kakva je bila nekad, kuća
koju je sebi sazidao i u
njoj
iveo znameniti Petar
Ičko,
a tu je bila i prva srpska
pota
a zatim osnovna
kola.
Eno prođite
i sad kraj te kuće
i navirite u srednji prozor
donjeg sprata, pa
ćete videti kako je u
pragu ragastova usečena
(a docnije popunjena) rupa,
kroz koju su se pisma
bacala, dok je bila Pota.
Staro zdanje zidao je knez
Mihailo
četrdesetih godina.
Na uglu je bila kafana kod
"Jelena", pa je kao firma
postojao i jelen od bronze
na samom uglu. Docnije, kad
je knez Aleksandar nazidao
zdanje na pijaci (dananju
optinu),
pa to bilo novo zdanje,
prozvala se kuća
u Dubrovačkoj
ulici Staro zdanje a jo
docnije "Grand hotel". U
zdanju kod "Jelena" davane
su nekada i pozorine
predstave a tu je bila i
"Ilirska kasina".
Od Pote
pa do Staroga zdanja bio je
zid. U Starome zdanju bila
je tada apoteka kod "Srpskog
grba" koju su drala
braća
Aca i Paja Jovanovići.
No to nije najstarija
beogradska apoteka. Starija
je bila Delinijeva, koja se
najpre nalazila na Dorćolu
u Davičovom
hanu.
U suterenu Staroga zdanja
(gde je malo docnije bio J.
Odavić)
bila je radnja Braće
Dimitrijevića
boltadije
a do njih je drao
kafanu kod "Repate zvezde"
Nikola Todorović,
otac reditelja Narodnog
pozorita
Save Todorovića,
kojega su zbog te firme i
prozvali "Nikola Repača".
Od Zdanja je, kao i danas, ila
ulica (danas Gračanička)
a preko puta Zdanja na uglu
bila je radnja Manojla
Stefanovića
i Nikole Pejnovića
boltadija,
do njih odmah Vasa terzija
pa onda Jovan
ivković
ćurčija,
otac generala Mihaila
ivkovića
(Gvozdenog); do
ivkovića
na uglu, gde je sad Narodna
banka, bio je
čuveni bakalin (prva
delikatesna radnja) Hadi
Dimitrije Rou,
čija je kćer
majka Glavinića,
biv. predsednika optine.
Taj red prekida opet ulica
(dananja
Car-Lazareva) pa onda preko
puta na uglu bio je Kapra
bakalin, pa Braća
Kasnar, prodavci igračaka,
do njih Sava Sopović
boltadija
a do njega Karađorđeva
kuća
(Sloga) u kojoj je bila
radnja sa turskim espapom
Lambre Papa-Πorđa
a za njom galanterista
Dimitrije Lazarević,
otac pok. dr Radmila
Lazarevića
i na uglu bankarska radnja
"Molerović
i Fičo".
E hajde sad opet da se
vratimo Sabornoj crkvi. Toga
se svi jo
dobro sećate
da je do crkve, gde je sad
osnovna
kola, bilo
Beogradsko
čitalite
koje je osnovano
četrdeset
este godine. U dućanima
koji su bili pod samim
čitalitem
bio je Ruso saraf, pa do
njega Riga berberin, otac
Vlajka Dimitrijevića,
poznijeg sopstvenika
kupatila. Posle plota, koji
je od
čitalita
vodio, bio je sokačić
koji vodi na Kalemegdan
(produenje
Gračaničke
ulice). U sokačiću
bila je knjigovezačka
radnja Vinklerova, kod
kojega je stanovao i umro
1847. god. Joakim Vujić.
Onda agentura za nirnberki
espap Solarovića
(strica generala Solarovića),
do njega
.
Πorđević
boltadija,
otac dr Voje
Πorđevića,
do njega Nikarui
koji je drao
radnju sa sitnicama, igračkama
i nirnberkim
espapom, pa do njega
Πorđe
Belkić,
ded pokojnog glumca
Πorđa
Belkića.
U istom dućanu,
gde je bio Belkić,
bili su malo docnije
Karabiberović
i Svilokosić.
Do njih je bio Mia
Arsenijević
koji je najdue
u toj
čariji
sačuvao
svoju firmu. Pa onda dolazi
Luča
bakalin (otac dr Demostena
Nikolajevića),
a do njega Luča
ćurčija
(otac pok.
Πene i Mite Bimbića),
pa onda Nastas Vujić
(brata Koste Vujića,
profesora) i Joca
ivković
boltadija.
Mada sam, verovatno, koga i
zaboravio, tek tako je
izgledao taj deo
čarije
tada. A koliko se danas
izmenilo! Prođite
pa pročitajte
dananje
firme. Ono
to je karakteristično
to je da je tih godina većina
firmi srpskih. Po broju su
jaki i Cincari, a Jevrejin i
vaba, svega po
jedan.
Da vam kaem
jo
neke sitnice iz te
čarije.
Kirije su dućanske,
bogami, jo
tada bile od 10 do 15
dukata,
to je srazmerno vrlo
velika kirija i prema dananjim.
To je samo znak da je
trgovina u tome delu
čarije
bila pre osamdeset godina jača
i
ivlja no danas.
Uostalom, stari trgovci iz
te
čarije
pričaju
da nisu zatvarali radnje bez
200 dukata pazara.
ta li
će od dananje
čarije
zateći
hroničar
koji kroz osamdeset godina,
ovako kao ja danas, proeta
njome?
|