|
Hladna je jesen; i sumorno
veče
nad pustim poljem razastire
mrak;
a studen vetar sa uvelim lisćem
talasa seče
magloviti zrak.
I nigde zraka od
života nema,
proletnji davno izumro je
klas;
kišica
sipi... A iz sela malog
večernjeg
zvona razleže
se glas...
I strahom srce u
čas se pritaji
gledajuć
mutno na jesenji dan -
ah,
šta su snovi i
beskrajne
želje,
kad
život pada kao tih
san!...
(1880)
|
