U osvitku zore, kroz sumračak
tavni,
pokrivene snegom počivaju
ravni.
A studeni lahor kroz doline
mirne
preko pustih polja kadikada
pirne -
i s vihorom lakim seoca se
hvata,
pa zasiplje snegom i strehe
i vrata.
A u selu jošte
u prozorje milo
noć,
vedra i hladna, ne podiže
krilo.
Iz daljine samo lisica se
krade,
pa kokoši
vreba i piliće
mlade -
i od njenih
šapa i tuna i tamo
u prvome snegu trag se vidi
samo...
(1884)
|