Kiša
sipi... U daljini
povila se magla gusta;
dan prolazi u tišini,
gora nema, polja pusta.
U mrtvilu sve počiva,
nigde nema stvora
živa.
Svuda pustoš
i dosada
caruje i vlada,
niti srce
štogod
želi,
nit se
čemu nada.
Rasejano pogled bludi,
tromo idu
časi,
iz daljine zvono gudi,
razležu
se glasi -
odjekuju nadaleko...
Mora da je umro neko.
(1886)
|
|