|
1
Šta ja hoću?
Čemu srce
žudi?
Ah, ta ko bi razumeti
mogo...
A
želja je ognjevitih
mnogo,
što mi ognjem
raspaljuju grudi.
Moja duša
od detinjskih dana
stremila je u burnome letu
u predele zanošljivih
strana,
nekom
čudnom, nepoznatom
svetu,
gde radošću
sve
živo miriše
i večitom
harmonijom diše.
2
Sad ne
žalim obmanute nade,
niti letim u nebeske strane;
ja ne tražim
prijatelje mlade,
moje davno pogubljene dane!
Ja ne ištem
nežnog
sažaljenja
od ledenih i paklenih ljudi:
u danima gorkoga mučenja
njinim ledom zamrzo sam
grudi...
Vaši
borci mene malo plaše,
hladno pljujem na svetinje
vaše!
3
No jesenji kada stignu dani,
i na put se lastavica krene,
prijatelji, setite se mene
u dalekoj, nepoznatoj strani
-
i u vašem
prijateljskom krugu
podignite napunjene
čaše,
nazdravite svome vernom
drugu
iz mladosti, iz prošlosti
vaše
-
a vetar
će pozdrav mi doneti
kroz dubrave i mračne
vrleti.
(1886)
|
