|
Za mnom stoje mnogi dani i
godine,
mnoge noći i časovi očajanja,
i trenuci bola, tuge, greha,
srama
i ljubavi, mržnje, nade i
kajanja.
Sve to stoji na gomili
trenutaka
u neredu, po prošlosti
razbacano,
dok nju vreme vuče nekud,
nekud nosi
i odnosi bez otpora i lagano.
Nemam snage da se borim sa
vremenom,
da odbranim, da sačuvam, ne
dam svoje,
nego gledam čega imam, šta
je bilo:
i sve više, ništa više nije
moje.
Kao miris, kao zraci, kao
tama,
kao vetar, kao oblak, kao
pena,
odvojeni dani, noći, lebde,
kruže
i prilaze u obliku uspomena.
Al' kad mis'o i sećanje budu
stali,
onda kud će i kome će oni
poći?
Onda kud će da iščeznu i da
odu
uspomene, moji dani, bivše
noći?
Pa kud idem, da li idem, je
l' opsena?
Ko me goni, koga nosim, pre
i sada?
Za mnom stoji čega nemam, a
preda mnom:
mrtva prošlost sa životom
pokrivena.
Dok budućnost polagano
pokrov skida,
nje nestaje i u prošlu
prošlost pada.
|
