|
Jest, nema na tebi nijednoga
dela
da se mome oku mogao da
skrije,
nijednog prevoja blistavog
ti tela
da se moj poljubac na nj
spustio nije.
Znam te tako dobro: u
rastanka čase
ti preda me stupaš sva
sjajna i živa,
znam kada će suze oko da ti
kvase,
znam kad ti se duša miloštom
preliva,
a kad u njoj nosiš svu
toplinu Juga...
Pa ipak si svakog dana nova
meni,
uvek nova, uvek tako čudno
druga,
i nikada slična jučeranjoj
ženi.
Ta moć tvoja čudna
zaslepljava mene
raznovrsnim sjajem, mirisom,
i bojom.
- Oh, budi jedanput ko i
druge žene,
da odahnem najzad pred
lepotom tvojom!...
|
