|
Kad i meni dođe čas da mreti
treba,
Bože, daj da umrem u jesenje
noći,
nasmejan i vedar, u
mladačkoj moći,
pod raskošnim sjajem
septembarskog neba.
Smrt je tako laka. Al'
pratilja njena -
sva taština što se pred smrt
snova budi,
i zanatske suze zabrađenih
žena,
i bol izveštačen ravnodušnih
ljudi,
i mantije crne, čiraci, i
čoja,
sve to tako grubo i surovo
dira
i gusobom vređa osećanja
moja
pred skromnom lepotom
večitoga mira.
O, umreti tako: bez piske,
bez sveta,
bez dosadne, glupe komedije
smrti,
nečujno, ko miris uvenulog
cveta,
i život i dugo očajanje
strti,
kao jednim mahom, u
mladačkoj moći,
pod raskošnim sjajem
septembarske noći!
Ti bi došla k meni bez suza
u oku,
iako te boli razdiru i guše,
skrivajuci jade i tugu
duboku
u kutima tajnim nezne tvoje
duse.
Ti bi došla k meni i
pogledom jednim,
poslednje bi zbogom rekla
starom drugu,
i miloštom krasnom i
poljupcem čednim
zbrisala bi tajnu neizbežnu
tugu.
Dođi! Čas je kucn'o! Ko u
srećne dane
poći ćemo sami iz dosadnog
grada,
poći ćemo sami u pitome
strane,
daleko od ljudi, daleko od
jada.
O hajdmo u svetlost, u
polja, u cveće,
u čednu tišinu uspavane
noći,
u miloštu tajnu što iz
zvezda sleće
i svečano struji po vedroj
samoći!
Gledaj kako mesec nad
poljima sija
i oblačke retke rastura i
vedri,
i trava miriše i rastinje
klija,
i šumore tužno kukuruzi
jedri!
Nad nama će nebo treptati u
sjaju,
Grliće nas blago vaseljena
nema,
lepršnuće krilom u obližnjem
gaju
slepi miš, poslednji što se
na put sprema,
pa dok iz daljine grmi
gradska jeka
i zabave puste što nize
čoveka,
i bučno veselje tajanstveno
huji,
zapevaće negde skriveni
slavuji,
i priroda cela zašumeće
strasno,
i polja, i gore, i bašte, i
vrti,
sve što u njoj živi
pozdraviće glasno
svečani dolazak ravnodušne
smrti.
Zaćutaću tada. Nema reči
više,
poljubiću samo tvoju ruku
bledu,
i dišući mirno, sve tiše i
tiše,
ostaviću život, nevolju, i
bedu,
bezbrižan i vedar, nasmejan
i čio
i sklopiću oči zanavek. I
tada,
osetiću čudno, kao kad se
sniva,
sa miloštom tajnom što iz
zvezda pada
i svežinom skoro pooranih
njiva,
sjaj očiju tvojih bolećiv i
mio.
|
