|
- FRESKA U GRAČANICI -
Iskopaše ti oči, lepa sliko!
Večeri jedne, na kamenoj
ploči,
znajući da ga tad ne vidi
niko,
Arbanas ti je nožem izbo oči!
Ali dirnuti rukom nije smeo
ni otmeno ti lice, niti usta,
ni zlatnu krunu, ni
kraljevski veo
pod kojim leži kosa tvoja
gusta.
I sad u crkvi, na kamenom
stubu,
u iskićenu mozaik-odelu
dok mirno snosiš sudbu tvoju
grubu,
gledam te tužnu, svečanu, i
belu;
I kao zvezde ugašene, koje
čoveku ipak šalju svetlost
svoju,
i čovek vidi sjaj, oblik, i
boju
dalekih zvezda što već ne
postoje,
tako na mene sa mračnoga
zida,
na počađaloj i starinskoj
ploči,
sijaju sada, tužna Simonida,
tvoje već davno iskopane oči...
|
