|
Kako je lepa ova noć! Gle,
svuda,
s topole, rasta, bagrema, i
duda,
u mlazevima zlatokosim pada
nesuštastvena mesečina. Sada,
nad livadama gde trava
miriše,
u rascvetanim granama, svrh
njiva
koje se crne posle bujne
kiše,
velika duša mesečeva sniva.
Sve mirno. Tajac. Ćuti polje
ravno
gde nekad pade za četama
četa...
- Iz mnoge krvi izniknuo
davno,
crven i plav, Kosovom božur
cveta...
|
