S T A R I   G R A D
 

A

B

V

G

D

Π

E

Ž

Z

I

J

K

L

LJ

M

N

NJ

O

P

R

S

T

Ć

U

F

H

C

Č

Š

 
 
 
 
Dilber Ilija
 
Dunavom plovi lađa lagana,
u njojzi sedi dilber Ilija,
na ruci drži siva sokola;
on lice grdi, sokola rani;
on suze roni, sokola poji;
sokolu tici tijo besedi:
- Sokole sivi! Ja te ne ranim,
ja te ne ranim, čime se rani;
ja te ne pojim, čime se poji;
ja lice grdim, tebeka ranim;
ja suze ronim, tebeka pojim;
ja te ne ranim, da t' u lov nosim,
veće te ranim, da t' u dvor pošljem,
da mi ti vidiš ljubeznu moju,
je li mi ljuba zdravo i mirno,
je li mi muško čedo rodila.
Knjigu mu meće pod desno krilo:
Kako doletiš, pod pendžer padni,
pod pendžerom je ruža rumena,
a moja draga na pendžer sedi,
na pendžer sedi, sitan vez veze;
ti mi pozdravi ljubeznu moju:
"Sinoć sam bio s dilber-Ilijom,
sinoć sam bio i vino pio."
Odleti soko dvoru Ilijinu,
ljuba mu uze tu sitnu knjigu,
ona je gleda, sokolu veli:
- Ti mi pozdravi dilber-Iliju,
neka ne oda, dvoru nek ide;
u bašči cvati ruža rumena,
nemam je mlada s kime trgati;
soko mi peva u belu dvoru,
nemam ga mlada s kime slušati.
 

 

 

Copyright © 2005-2013 kodkicoša.com