K O D   K I C O Š A
1860-1894
 
Elegija
Hladna je jesen; i sumorno veče
nad pustim poljem razastire mrak;
a studen vetar sa uvelim lisćem
talasa seče magloviti zrak.
 
I nigde zraka od života nema,
proletnji davno izumro je klas;
kišica sipi... A iz sela malog
večernjeg zvona razleže se glas...
 
I strahom srce u čas se pritaji
gledajuć mutno na jesenji dan -
ah, šta su snovi i beskrajne želje,
kad život pada kao tih san!...
 
(1880)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Copyright © 2005-2012 kodkicoša.com