K O D   K I C O Š A
1860-1894
 
Poslednji gost
Ponoć je odavno prošla. U krčmi nikoga nema,
osim krčmara starog, što zguren, kraj toplog plama,
pretura debelu knjigu. Napolju mrtvilo vlada,
i sitna kišica sipi i gusta caruje tama.
 
Utom se kucanje začu. U krčmu uiđe naglo
čudnovat nekakav gost; usne mu grozno se smeše;
iz praznih supljina očnih studena pustoš se širi,
u ruci držaše kosu. To samrt ledena beše.
 
Krčmar je dremao mirno, držeći debelu knjigu,
kad samrt tiho mu priđe i mirno stade nad njime,
pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola,
i svojom mrtvačkom rukom zapisa sopstveno ime -
 
I zatim u budžak ode. Iz tanke polutame
strašno se kezila otud... Vetar je sa vlažnom rukom
tresao prozore mutne i teška hrastova vrata,
zviždeći kroz praznu krčmu sumornim i strašnim zvukom.
 
(1885)
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Copyright © 2005-2012 kodkicoša.com