|
To je stara pesma koju
čitam sada,
mračna
neka tuga u pesmi je toj;
ta me pesma seća
na vremena mlada,
prošlost
je u njoj.
U njojzi je pesnik o istini
pevo,
o istini gorkoj: sve je laž
i san,
dan ljubavi rajske, o kojoj
sam snevo,
i slobode dan.
Ah,
šta li sam puta u
tihoj samoći
s tajnom tugom
čito svaki njezin
red;
i zamišljen
ćuto po
čitave noći,
sumoran i bled...
Čudna, mračna
pesmo! Ko je tebe piso?
I u kome groblju leži
otac tvoj?
Strašan
je i tužan
tvoj sumorni smiso -
ko i
život moj.
Ti si dušu
moju otrovala sobom,
ti si meni nade sahranila
sve,
moje misli ti si pomirila s
grobom,
sa
životom... ne.
(1888)
|
