K O D   K I C O Š A

Kod kicoša

 
Moma
 
Kad bi moma zvezda bila,
nikad ne bi duša moja
bela danka zaželila.
 
(1856)
 
Još...
 
Jedan dim još, jednu čašu,
jedna pesma, jedna seka!
P'onda zbogom, tamburašu!Zbogom, krčmo, zanaveka!
 
(1856)
1832-1878
 
Siroče
Zelen-lisje goru kiti,
miris-cveće polje šara,
a u lugu sirotašce
tihu goru razgovara:
 
"I ti imaš majke svoje,
goro čarna, goro mila!
Pa te tvoja dobra majka
danas lepo opremila.
 
Kadiveli dolamicu
obukla ti od miline,
išarala meke grudi:
ravna polja i doline.
 
Pa kada je u samoći
tvoga srca želju čula,
mirisom te duše svoje
u milosti zadahnula"...
 
I još dete mekim glasom
tužnoj gori zborit poče,
al' uzdahnu gora čarna:
"...O, siroče!... O, siroče!..."
 
Samo čovek, tvrda srca,
mirno sluša, hladno ćuti;
tek od gladi kad premine,
na grobu će uzdahnuti...
 
(1876)
 
 
 
 
 
 
 
 

Copyright © 2005-2012 kodkicoša.com