|
- Moma
-
- Kad bi moma zvezda bila,
- nikad ne bi dua
moja
- bela danka zaelila.
-
- (1856)
-
- Jo...
-
- Jedan dim jo,
jednu čau,
- jedna pesma, jedna seka!
- P'onda zbogom, tamburau!Zbogom,
krčmo, zanaveka!
-
- (1856)
|
|
1832-1878
|
|
Uspomene
|
Po grudima hladne reke
vali blude, lutajući;
rekao bi sjajne senke
mile neke uspomenke
iz nizova lepih
dana
vraća
elja usijana,
uzdiući,
tugujući;
Pa se onde prema sjaju
setno blede mesečine
iz sanovne svoje tmine
u zanosu zablistaju;
zagrle se i poljube,
rastope se... i izgube.
Pa ko njina bela pena,
ostaje ti uspomena...
Pa te seća
po sto puta:
zenica joj prvog sjaja,
prvog ljuba i guguta
i prvoga uzdisaja;
i beline
čistog snega,
i rumeni njena lica,
i sutona večernjega,
i zvezdica, i zenica;
pa te seća
sastanaka
u potaji i samoći;
pa te seća
bledog zraka
posvećene
prve noći...
Pa te seća
njena glasa,
pa te seća
onog
čela,
kad su tvoja mlada
čula
na grud'ma joj utonula,
obamrla...
...Pa te seća...
Al' ko ona bela pena,
ostaje ti uspomena,
puna bola i pozleda -
a kosa je davno seda...
(1876)
|
|
|
|