|
Potok
ubori,
uma
umori,
a srce drće
ko viti klas, -
hej, ovim lugom
etajući
se,
arajstvo svaki bee
mi
čas!
Zaboravio sam teret i tugu,
mrzost, kajanje
ivota svog;
ovde mi svaki listak
aptae:
"Nadaj se, nadaj! Dobar je
bog!"
A slavuj peva,
eva pripeva
rajskog pevanja najlepi
poj...
"Jesi li srećan?"...
pitao sam se.
Srećan
sam, srećan!...
O, boe
moj!
(1862)
|
